AI je naredna faza u razvoju građevinske industrije 

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da veštačka inteligencija (AI), nakon primene BIM (Building Information Modeling – Informaciono modeliranje zgrada ) tehnologije, predstavlja narednu fazu u razvoju građevinske industrije.

„Ako je BIM postavio temelje digitalizacije građevinarstva, onda veštačka inteligencija predstavlja sledeći korak – alat koji omogućava da ti podaci postanu pametni i strateški upotrebljivi“, kazao je Jovanović na konferenciji „Budućnost građevinarstva kroz pametne podatke: BIM susreće AI“ u Privrednoj komori Srbije (PKS), prenosi Beta.

On je podsetio da je novoinstalirani, drugi superkompjuter u Državnom data centru u Kragujevcu, otvoren i za domaću privredu i to po mnogo nižim cenama za korišćenje grafičkih kartica, nego što je to moguće u Evropi.

„Ovo znači da i građevinska industrija dobija pristup alatima koji mogu značajno da unaprede projektovanje, simulaciju, optimizaciju resrsa i upravljanje rizicima“, kazao je Jovanović.

Najavio je i da država planira nastavak ulaganja u superkompjutere kako bi do 2030. godine kapacitet bio povećan na više od 2.000 grafičkih kartica, te da se već razmatra gradnja novih data centara u Nišu i Novom Sadu.

Jovanović je pozvao građevinske stručnjake da pomognu u izradi velikog nacionalnog jezičkog modela za srpski jezik. To će omogućiti, kako je istakao, bržu primenu veštačke inteligencije u građevinarstvu, a za privredu to znači niže troškove razvoja, kvallitetniju obradu podataka, veću produktivnost i konkurentnost.

„Budućnost građevinarstva nije samo u betonu i čeliku, već i u podacima, algoritmima i pametnim sistemima“, zaključio je Jovanović.

Predsednik BIM-a Srbije Veljko Janjić ocenio je da veštačka inteligencija već sada omogućava građevinskim stručnjacima da analiziraju BIM modele na potpuno nov način. Prema njegovim rečima, moguće je na primer postaviti IFC fajl u AI sistem i dobiti informacije o površinama prostorija, kao i preliminarne ocene pojedinih projektnih rešenja.

Istakao je da AI ima ogromne mogućnosti da unapredi poslovanje, ali smatra kako je važno da se AI primenjujete na pravilan način.

Sekretar Udruženja za građevinsku industriju PKS-a Ivana Vuletić podsetila je da je zakonski rok za primenu BIM-a u Srbiji 1. januar 2028. godine kada će postati obavezan za sve objekte koji imaju površinu veću od 10.000 metara kvadratnih.

„U Srbiji trenutno posluje više od 60.000 kompanija i preduzetnika u građevinskoj industriji koji zapošljavaju skoro 150.000 radnika, ali većina još uvek uglavnom ne koriste BIM“, rekla je ona.

Vuletić je smatra da su zato potrebni podsticaji za širi obuhvat kompanija koje primenjuju BIM, navodeći da su potrebne obuke, promena korikuluma u obrazovnom sistemu i smernica za primenu BIM-a.

Ukazala je i da su u BIM-u u Srbiji projektovani aerodrom Nikola Tesla, granični prelaz Horgoš, metro u Beogradu, EXPO kompleks, Nacionalni stadion, Dečija klinika Tiršova 2.

BIM je digitalni način planiranja, projektovanja, izgradnje i upravljanja građevinskim objektima, ali nije samo 3D model zgrade, već baza podataka koja sadrži sve informacije o objektu, pa pa se tako u BIM modelu nalaze podaci o dimenzijama i materijalima, instalacijama (struja, voda, grejanje), troškovima izgradnje, rokovima izvođenja radova i održavanju objekta nakon izgradnje.