Da li zanati gube bitku u eri digitalnog razvoja?

Piše: Miloš Turinski, PR menadžer Infostuda

Prethodnu godinu je na mnogo načina oblikovala globalna kriza, no tržište rada u Srbiji iznenadilo je svojom otpornošću. Prema podacima o broju objavljenih oglasa za posao sa sajta Poslovi Infostud, tržište rada u 2023. godini beleži blagi pad od šest odsto.

Međutim, unutar ovog prividno stabilnog scenarija, primećujemo i određene nepravilnosti. IT sektor, inače ključni pokretač ekonomske aktivnosti, suočava se sa izazovima, beležeći pad oglasa za posao od čak 50 procenata.

Nasuprot tome, sektori trgovine/prodaje, mašinstva, administracije i magacina ostali su relativno stabilni, među preko 71.000 objavljenih radnih mesta. Prodavci, magacioneri, vozači, radnici u proizvodnji, administrativni radnici i komercijalisti imali su širok spektar mogućnosti za zapošljavanje.

U isto vreme, primećuje se i dalje izražen deficit među zanatskim i niže kvalifikovanim zanimanjima. Poslodavci se suočavaju sa teškoćama u pronalaženju kvalifikovanih mesara, mehaničara, frizera, pekara, metalostrugara, stolara i vodoinstalatera, te nastoje da budu konkurentni nudeći zarade od minimalca do nekoliko hiljada evra.

Trenutna tržišna kretanja ukazuju na značajan disbalans u investicijama u edukaciju i osposobljavanje. Dok se značajan fokus stavlja na razvoj digitalnih veština i podršku IT sektoru i razvoju veštačke inteligencije, zanatska zanimanja suočavaju se sa zanemarivanjem i nedostatkom interesovanja od strane obrazovnih sistema, društva i mladih pojedinaca.

Decenijama unazad posmatrali smo majstore i zanatlije sa poštovanjem prema njihovom umeću i radu, međutim poslednjih nekoliko godina svedoci smo ogromnog deficita, čemu je jedan od ključnih razloga sve manje interesovanje mladih za ovim profesijama.

Iako je Vlada Srbije najavila inicijative za promociju zanatskih škola i praksi, kao i dualno obrazovanje, potrebno je ipak učiniti mnogo više.

Zanatska zanimanja prvenstveno moraju ponovo steći društveni ugled i biti promovisana kao sigurni i perspektivni poslovi, a zainteresovanim mladima treba obezbediti stipendije, savremenu opremu, ali i adekvatnu naknadu za rad.

Ulaganje u zanate nije samo ekonomski opravdano, već predstavlja očuvanje zanimanja od kojih su mnoga pred nestajanjem. Stoga, uz podršku IT sektoru, ne smemo zapostaviti vrednost zanata. Mladima treba pokazati da i u tim profesijama mogu pronaći zadovoljstvo, kreativnost i sigurnost. Jer, na kraju krajeva, bez majstora ne bi bilo ni moderne infrastrukture, ni očuvanih zanatskih veština koje su temelj našeg društva.

Vlada, privrednici i obrazovne institucije moraju zajednički raditi na stvaranju integrisanih programa obuke i praksi, kako bi mladi stekli praktična iskustva i bili spremni za tržište rada. Stipendije, subvencije i adekvatna naknada za rad su neophodni i kako bi se mladi motivisali da se opredele za zanatske karijere.

U krajnjoj liniji, rešavanje disbalansa između ulaganja u IT sektor i zanate zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje promene u obrazovnom sistemu, podršku privredi, i aktivnu promociju vrednosti i značaja zanatskih zanimanja.