Platformski rad na korak od izlaska iz „sive zone“

Platformsku ekonomiju je, izgleda, teško regulisati. Razlog tome je delom heterogenost radnika (od kojih neki rade u svojim nacionalnim ekonomijama, a drugi za globalne platforme na daljinu), poslovnih modela (dvostrani i trostrani, B2B I B2C), tipova rada na platformi (dostavljači, vozači, frilenseri u IT, kreativnim industrijama, prevodioci…) i na kraju prekogranična pitanja.

Međutim, još značajniji razlog za sporo usvajanje Direktive EU o platformskom radu je podela između onih koji smatraju da će ova regulativa poskupeti poslovanje platformi i time negativno uticati na cenu usluga i same potrošače, i druge strane koja smatra da je Direktiva neophodna jer će regulisati sivu zonu rada na platformama i konačno klasifikovati angažovana lica kao radnike.

Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika, za Biznis.rs kaže da se u već zahuktalu debatu uključila i politika u vidu češkog predsedavanja Savetom EU koje se završava u decembru ove godine. Naime, Češka je u nekoliko navrata revidirala tekst Direktive, a ključna promena se odnosi na odstupanje od oborive pretpostavke o statusu radnika koja je sama srž dokumenta. Ova pretpostavka automatski podrazumeva da su angažovana lica na platformama radnici kojima posledično treba izdati ugovor o radu. U slučaju da kompanija, odnosno platforma, smatra suprotno, njoj ostaje da to dokaže u žalbenom postupku pred sudom.  

„Češka je opet ponudila novi tekst 18. novembra, koji se smatra manjom promenom i to opet u korist samih platformi. Dodat je novi član koji bi omogućio platformama da odstupe od odredbi direktive o pitanjima zaštite podataka, algoritamskog upravljanja i transparentnosti rada platforme kroz kolektivne ugovore. O usvajanju ovog novog teksta biće odlučeno na ministarskoj sednici Saveta za zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravstvo i potrošačka pitanja 8. decembra. Ali pre toga će biti potrebno odobrenje od strane ambasadora EU koje se očekuje ove nedelje“, navodi Anđelković.

Ona dodaje da ovaj novi revidirani dokument ne izlazi u susret zemljama koje se protive pro-biznis pristupu EU Predsedništva. U oktobru ove godine osam zemalja je napisalo pismo kojim su najavile blokiranje usvajanja Direktive uz objašnjenje da je „bolje bez dogovora nego sa lošim dogovorom“. Među potpisnicima su ministri rada Belgije, Slovenije, Španije, Italije, Luksemburga, Malte, Holandije i Portugala.

„Međutim, odanost Italije ovim ciljevima mogla bi biti pod znakom pitanja nakon dolaska na vlast konzervativne vlade u Rimu. Ostaje i pitanje da li će Nemačka biti uzdržana, pošto prethodnih nedelja nije zauzela jasnu stranu zbog unutrašnjih sporova između stranaka u koaliciji. Uzdržanost bi verovatno dovela do odbacivanja direktive. U tom kontekstu, još je dug put pred ovom direktivom, koju možda čak i čeka odbacivanje. Ipak, mnogo verovatnije je da će njeno usvajanje biti pomereno za prvu polovinu 2023. godine, kad Švedska bude predsedavajuća u Savetu EU“, objašnjava programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Učesnici konferencije „Budućnost rada 2022: Paukova mreža platformske ekonomije“, koju je organizovao Centar za istraživanje javnih politika 24. novembra, ocenili su da Direktiva čini istorijski korak kada je u pitanju klasifikacija rada na platformama.

Prema rečima Martina Risaka, profesora na Pravnom fakultetu u Beču, oštriji kritičari ipak smatraju da Direktiva ne daje garancije za dostojanstven rad ovih radnika u 21. veku, bez obzira na to što jasno prebacuje na platforme odgovornost u dokazivanju ko je njihov radnik, a ko ne.

Brzi uspon platformske ekonomije doveo je do značajne transformacije evropskih tržišta rada, a postojeći regulatorni okviri i dobrovoljne inicijative tek treba da ih sustignu, smatra Risak. Iako rad na platformi nudi mogućnosti fleksibilne zarade radnicima i potencijalno doprinosi inovacijama, ekonomskom rastu i konkurentnosti u EU, on je od početka kritikovan zbog loših uslova zapošljavanja i rada sa kojima se radnici često susreću.

Radnici širom Evrope nemaju nikakvu pravnu sigurnost

Poslednjih godina inicijative i sudske presude su se proširile širom zemalja članica Evropske unije, kako bi se pozabavile pravima iz radnog odnosa i uslovima rada platformskih radnika. Mnoga istraživanja iz EU, ali i van njenih granica, kao što ona Centra za istraživanje javnih politika, pokazuju da postojeće inicijative često ne uspevaju da obezbede platformskim radnicima regulatornu predvidljivost i pravnu sigurnost neophodnu za obezbeđivanje dobrih radnih uslova i jednakih prava.

„U tom kontekstu, Evropska komisija je prošle godine predložila Direktivu o poboljšanju uslova rada na platformama koja ima za cilj da se s jedne strane pozabavi regulatornom fragmentacijom u vezi sa platformskim radom, a s druge da poboljša uslove rada za uključene radnike i postavi zajedničke standarde za platformsku ekonomiju u Evropi. Predlog ima tri osnovne komponente, od kojih su dve ključne za radnike: da obezbede da su oni koji rade preko platformi pravilno klasifikovani kao radnici (ili preduzetnici) i povećanje transparentnosti algoritamskog upravljanja koje direktno utiče na radne procese i same radnike“, objašnjava Branka Anđelković.

Status radnika platformi nalazi se u srži nacrta Direktive i ima za cilj da osigura da radnici koji su u vezi sa platformama ne budu pogrešno klasifikovani kao „nezavisni ugovarači“. Zakonska pretpostavka radnog odnosa bi važila ako su ispunjena najmanje dva od pet kriterijuma zavisnosti: kontrola zarada, postavljanje pravila u pogledu izgleda, ponašanja ili obavljanja posla, nadzor nad izvođenjem, ograničenje slobode organizovanja rada i ograničenje mogućnosti samostalnog stvaranja baze klijenata.

Kada je reč o Srbiji i radnicima koje svakodnevno možemo videti kako dostavljaju robu noseći oznake firmi Glovo, Wolt ili Mister D, na njihov status Direktiva neće imati direktan uticaj.

„Direktiva o poboljšanju uslova rada na platformama namenjena je članicama Evropske unije, i u tom kontekstu Srbija ostaje van njenog dometa. Međutim, očekuje se efekat prelivanja na zemlje u susedstvu EU, ali i šire, kao što se i ranije dešavalo sa EU regulativom. Najskoriji slučaj se odnosi na čuveni General Data Protection Regulation (GDPR) koji su mnoge vanevropske zemlje, uključujući i Srbiju, „prevele” na domaći teren i regulativu“, navodi Anđelković. 

Kako će Direktiva uticati na radnike u Srbiji?

Iako Direktiva možda neće odmah direktno uticati na regulatore u zemljama van EU da se pozovu na oborivu pretpostavku i uključe je u svoje pravne režime, očekuje se da će platforme koje su iz Evropske unije morati da poštuju pravila igre i u zemljama poput Srbije ili Crne Gore.

Na primer, Glovo i Wolt kao vodeće kompanije iz Evropske unije suočiće se sa posledicama u slučaju nepoštovanja kriterijuma direktive, te mogu da očekuje sudske sporove sa radnicima širom Evrope.

„Slično bi moglo da im se desi i u zemljama van EU. Naime, radnici sa ovih prostora bi mogli da se žale Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu radi nepoštovanja njihovih radničkih prava. Time bi na indirektan način platforme iz EU koje posluju u ovim zemljama bile u obavezi da angažovane vozače, kurire i druge tretiraju kao zaposlene radnike. Svakako da ostaje i mogućnost da se ovi radnici žale sudovima u Srbiji i na taj način dođu do svojih prava, kao što su mnogi radnici već uradili širom Evropske unije“, zaključuje Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković veruje da će se, kada Direktiva bude konačno usvojena, rešenja sadržana u njoj  “preliti”  na zemlje u okruženju koje su, bar formalno, na putu ka EU integracijama.

„No, istovremeno se bojim usaglašavanja prava radno angažovanih na nivou bazičnih radnih prava, odnosno da će ovi dobijeni minimalni standardi poslužiti da se redukuju prava koje imaju zaposleni u tradicionalnoj ekonomiji“, naglašava Stojiljković.

„Takođe, Direktiva o radu na platformama bavi se zloupotrebama algoritamskog upravljanja i potrebom da u njegovo ukupno dizajniranje, koje radnike vodi ka statusu robota, budu uključeni i predstavnici radnika i sindikati.  Ako se upotreba algoritama i direktan nadzor nad radom širi i na čitavu (polu)automatizovanu proizvodnju jasno je da to nije pitanje od perifernog interesa, odnosno da ima značaj za sve veći broj zaposlenih. Na drugoj strani, samo postojanje GIG (honorarne) ekonomije umnogome je rezultat nedovoljnih zarada i prethodnog pada radnih standarda u tradicionalnoj ekonomiji“, zaključuje profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.

Sutra: Kako će se raditi preko platformi u EU, a šta čeka digitalne radnike u regionu?