SRBIJU NAJVIŠE NAPUŠTAJU MLAĐI OD 30 GODINA Nama fale radnici, pre svega IT stručnjaci

Za privremeni boravak u inostranstvu najčešće se odlučuju mladi između 20 i 30 godina, a razlozi su bolji kvalitet života, socijalna sigurnost, uslovi rada i mogućnost napredovanja u karijeri. Takav odliv kvalitetnog kadra ima efekat na tržište rada, uočava 80 odsto srpskih menadžera, pokazuju podaci Srpske asocijacije menadžera.

„Jedino zajednički – kompanije, fakulteti, država – možemo da kreiramo ambijent koji stimuliše mlade da ostanu u Srbiji ili da se nakon studiranja i rada u inostranstvu vrate. Trajni odlazak mladih iz zemlje ne predstavlja samo nedostatak za privredu, već pre svega za društvo u celini“, ističe izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera, Jelena Bulatović.

Programi namenjeni mladima su važni

Ona kaže da ono što daje prostor za optimizam jeste činjenica da su mogućnost za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri posebno važni za mlade ljude.

„Čak 65 odsto ispitanika već ima programe za mlade talente i nude različite mogućnosti, ne samo za razvoj karijere, već i za rad u multinacionalnim timovima, mogućnost privremenog rada u inostranstvu u okviru kompanije, kao i rada na aktraktivnim projektima“, objašnjava Bulatović.

Nema dovoljno IT kadrova

Istraživanje je pokazalo da najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u IT sektoru, posebno analitičara podataka i sličnih zanimanja,  ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu.

U anketi Srpske asocijacije menadžera 10 odsto poslodavaca navelo je da se odlučuje i za uvoz radne snage, kako bi nadomestili nedostatak na tržištu, a dvoje od petoro to pokušava kroz intenzivniju saradnju sa fakultetima.

Menadžeri su naglasili da bi određeni potezi države mogli da utiču na veće zapošljavanje u kompanijama – od izjednačavanja direktnih davanja i subvencija domaćim i stranim kompanijama, besplatnih obuka, smanjenja poreza i doprinosa, kao i stipendiranja studenata, odnosno posebnog načina oporezivanja za studente na praksi.

Takođe se ističe i da bi subvencije za zajedničke inicijative sa fakultetima i programi karijernog razvoja za mlade, kao i vremenski ograničeno ukidanje poreza i doprinosa za zaposlene koji dobijaju prvi posao moglo da doprinese porastu zapošljavanja kvalitetnog kadra.

Motiv za povratak pre svega emotivne prirode

Kada mladi pričaju o povratku, oko 30 odsto njih kao najčešći motiv navodi nostalgiiju i porodičnu situaciju. Kao dodatni razlozi izdvajaju se stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da doprinesu razvoju zemlje i društva.

Ovo je samo deo rezultata upitnika koje je sprovela Srpska asocijacija menadžera u okviru projekta „Cirkularne migracije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije“, koji se realizuje uz  podršku Vlade Švajcarske.