Stopa fertiliteta i migracije radnika aktuelni problemi koji utiču na tržište rada

Na Kopaonik biznis forumu održan je panel pod nazivom “Budućnost bez radnika” posvećen tržištu rada, na kome se Ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić posebno osvrnula na zapošljavanje žena i njihovu ulogu na tržištu rada danas. Ona je rekla da bi trebalo podstaći poslodavce da ženama daju sve veće uloge i odgovornost u svojim kompanijama.

“Nekako mi se čini da su nam puna usta reči da je žena stub porodice i stub države, a ipak ne tako značajan procenat poslodavaca se odluči da ženi da istaknuto mesto u preduzeću”, ocenila je Kisić.

Ona je dodala i da je stopa nezaposlenosti žena u Srbiji sada mnogo manja nego ranije.

„To što je stopa fertiliteta smanjena jednim delom je posledica i što su žene sve školovanije. Poslednjih godina, ako gledate strukturu po polu onih koji diplomiraju, dve trećine su žene”, navela je Kisić.

„Jasno je da ne želimo da se odreknemo naše uloge kao majke, i da želimo da se rađa što više dece. Ali to pomeranje udesno starosne kategorije rađanja dovelo je do toga da je manja stopa fertiliteta”, rekla je ministarka za brigu o porodici i demografiju.

Izjavila je i da bi volela da u demografskoj tranziciji prestanemo da se služimo narativom koji je katastrofičan i povremeno anksiozan.

„Starosna struktura u našoj zemlji je pre trideset godina bila takva da je stanovništvo starije od 65 godina bilo zastupljeno manje od 10 odsto. Danas je svaki četvrti stanovnik naše zemlje stariji od 65 godina”, navela je Kisić.

Kada je reč o migracijijama na tržištu rada, ministarka je ocenila da su one oduvek postojale i da su sada razlike u tržištima rada veoma male, pa ne predstavljaju veliki šok za samog radnika, ali i njegovu porodicu. Ona je pozdravila i inicijativu “Otvoreni Balkan”.

“Mi smo ponosni na značajne procente povećanja inostranih radnika na srpskom tržištu rada. Smanjio se broj radnika koji su radili u sivoj zoni. Moram da naglasaim – da bi stranci dolazili da rade moraju da postoje radna mesta. Što su veće investicije, to će više radnika raditi. Svi ti radnici koji su došli iz inostranstva su se pokazali kao dobri. Mi smo započeli i realizovali razne sporazume o zapošljavanju stranaca sa mnogim zemljama”, istakla je Darija Kisić.

Saša Aćić, direktor Unije poslodavaca Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, posebno se na panelu osvrnuo na problem dovođenja stranih radnika.

“Mi hoćemo da angažujemo čoveka iz Indije. On ima diplomu na hindu jeziku, koju prevede na engleski, pa onda na srpski jezik. I na kraju ta diploma nema veze sa našim obrazovnim sistemom i to nam čak i ne treba. Nama je veći problem od diplome da radnici dođu, i to je posao koji traje dva do tri meseca”, rekao je Aćić.

On je dalje naveo da sa zemljom porekla sarađuje poslodavac.

“Ovde su države na Balkanu pustile da sve rade poslodavci. Čak u poslednje vreme direktno, jer ima malo agencija. To je sistem bez integriteta gde vi radite sami i veoma smo blizu kriminalnih radnji. Mi zagovaramo da se to promeni. Integritet obezbeđuje imigraciona politika. Neko bi trebalo da kaže odnosno da odredi da ćemo dovoditi ljude određenih kompetencija, iz određenih zemalja”, naglasio je Aćić.

Direktor Unije poslodavaca Republike Srpske, Bosne i Hercegovine smatra da ovakvim trendom zapošljavanja ne ostaje dilema da li će Balkan ostati bez radne snage.

“Na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje ponuda će biti nula za četiri godine. Naši problemi se vide danas jer smo manja država, a u Srbiji će ti problemi biti vidljivi za godinu-dve”, zaključio je Aćić.