Zastoj na tržištu rada u Srbiji prošle godine bio veći od proseka EU

Četrnaest odsto proširene radne snage (osobe između 15 i 74 godina starosti) prošle godine su u Evropskoj uniji činili oni koji nemaju posao, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Manje od polovine (6,7 procenata) odnosilo se na nezaposlena lica, dok su nešto više od polovine činili honorarni radnici (koji žele da rade više), zatim ljudi koji su dostupni za rad, ali ne traže posao, kao i oni koji traže zaposlenje, ali nisu odmah dostupni za rad.

Kada je reč o podacima za Srbiju, u regionu južne i istočne Srbije bilo je 22 odsto ljudi između 15 i 74 godina starosti koji nisu bili aktivni na tržištu rada. U regionu Šumadije i zapadne Srbije taj procenat je bio 19, u Vojvodini 16,7 a u regionu Beograda 16,1 odsto.

U Crnoj Gori je bilo 30,1 odsto neaktivnih u ovoj kategoriji, a u Severnoj Makedoniji 23,9 procenata. U regionu Zagreba bio je svega 11,3 odsto.

Udeo ispod proseka EU prijavilo je 132 od 242 regiona u Evropi (ili 54,5 odsto), dok je ostatak imao udeo koji je jednak ili iznad proseka Unije. Ipak, postojala je oštra prostorna podela, pa je tako zastoj na tržištu rada uticao na manji deo proširene radne snage u većini istočnih zemalja članica.

Najveći zastoj na tržištu rada u EU, koji je pogodio najmanje 24 odsto proširene radne snage, bio je koncentrisan u samo četiri države članice: sedam regiona u Španiji i Italiji, šest regiona u Grčkoj, kao i pet najudaljenijih regiona Francuske.

Najniži nivoi zastoja na tržištu rada, koji su se odrazili na manje od 5,5 procenata proširene radne snage, bili su uglavnom u istočnim državama članicama EU i obuhvatali su regione glavnog grada Bugarske, Češke, Poljske, Rumunije i Slovačke, a bilo je i tri regiona u južnoj Nemačkoj koji su imali nizak nivo zastoja.

U 2021. godini se nezadovoljena tražnja za poslovima kretala od 3,1 odsto u Bratislavskom kraju (regija glavnog grada Slovačke) do 41,4 procenata u ostrvskom regionu Sicilije u Italiji.

U mnogim istočnim regionima EU nezaposlenost je većim delom bila razlog zastoja na tržištu rada. Ovo je bilo posebno primetno u regionima glavnog grada Rumunije i Slovačke.

Nasuprot tome, sve regione u Holandiji karakteriše visok zastoj na tržištu rada usled velikog broja onih koji su imali poslove sa kraćim radnim vremenom i onih koji su hteli da rade više, ali nisu mogli da nađu takva zaposlenja.