Dobar glas prevodilaca značajan i u poslovnom svetu

„Poslovni ljudi su veoma dobro upućeni u to koliki je značaj prevodilaca u njihovom svetu. Prevodilac može jednom poslovnom skupu da pruži dodatnu, neočekivanu veliku vrednost, a može da se dogodi i potpuno suprotno. Poslovni ljudi, i uopšte svi kojima je potrebna usluga prevoda, svesni su toga i znaju da se bez prevodioca ne može. To je potreba ljudskog društva stara otkad ljudi kroz istoriju komuniciraju i meni osećaj govori da će prevodioci uvek biti potrebni, bez obzira na sva moderna sredstva, mašinsko prevođenje, automatsko prevođenje preko interneta…„, kaže prevodilac Zlatica Ugljanin Jeremić u razgovoru za Biznis.rs.

Ona smatra da su sve to alatke koje su veoma napredovale, ali misli da se bez živog čoveka neće moći jer mašina ne može baš sve. Veruje da veštačka inteligencija neće moći da zameni živog prevodioca.

Naša sagovornica tvrdi da su prevodioci značajni u poslovnom svetu, uprkos činjenici da danas poslodavci uglavnom zapošljavaju mlade ljude koji dolaze sa velikim znanjem stranih jezika i koji su mnogo pripremljeniji u raznim “mekim veštinama” za izazove modernog biznisa nego što su to bile pređašnje generacije. Međutim, ni to nije dovoljna garancija da će komunikacija biti najbolja moguća.

“Koliko dugo trajete kao prevodilac na tržištu, to je vaša najbolja reklama. I prevodioci su u suštini na pijaci, ali na toj pijaci kupac tačno zna koga traži, a tražiće ga ne na osnovu toga kako reklamira svoju robu, nego kakav glas ga prati. Zato prevodilac zaista i bukvalno živi od svog glasa – kako fizičkog glasa, tako i tog moralnog glasa koji ga prati”, ističe gospođa Ugljanin Jeremić.

Muškarci u manjini, ali veoma kvalitetni prevodioci

Žene su znatno brojnije među prevodiocima, i to je golim okom vidljivo svakome ko je posetio neki poslovni skup na kome je bilo simultanog prevoda. To potvrđuje i naša sagovornica koja kaže da se tokom više od 35 godina profesionalne karijere susrela sa veoma malim brojem muškaraca među prevodiocima, ali je to prosto pripisala činjenici da se muškarci najčešće bave drugim vrstama poslova, da se manje bave jezicima.

“Ipak, ti muškarci koji su se pojavili kao moje kolege u prevođenju bili su izuzetni prevodioci, sa ogromnim znanjem, velikim strpljenjem i jako razvijenim jezičkim veštinama. Imali su sjajne performanse, odnosno sposobnost da u brzini koju zahteva naš posao isporuče izuzetno kvalitetne informacije”.

Prevođenje nije utakmica, ali liči na utakmicu, jer kroz svaku novu priliku za rad prevodilac neprestano uči. Gospođa Ugljanin Jeremić navodi izreku jednog svog kolege – “najbolji trening je dok se utakmica igra”. Dodaje da je prevodiočeva glava radionica u kojoj se uvek nešto dešava, mozak radi brzinama koje se ne mogu izmeriti i odmerava težinu reči koju treba izgovoriti.

“Koliko vremena je potrebno da se izgradi dobar prevodilac – na to pitanje ne postoji konkretan odgovor, tu su samo tri tačkice… Ja volim da kažem da sam postala prevodilac otprilike oko moje treće godine života, kada je moja mlađa sestra počela da govori i kada su me roditelji stalno pitali – šta kaže? Deca se, po logici stvari, između sebe bolje razumeju, pa sam im još tada “prevodila” sestrine reči. Tako se nastavilo tokom celog života, to mi je prirodno stanje”, ocenjuje i dodaje da do sada nije srela prevodioca koji je neodgovoran, jer “to prosto ne možete da budete u ovom poslu”.

Ipak, ističe da kod prevodilaca ima jako mnogo sujete, jer su to ljudi koji su na poslovnim skupovima ili konferencijama koje prevode uglavnom negde sa strane i njih niko ne tapše po ramenu. Ona smatra da prevodilac uvek treba da bude i ljubazan i strpljiv, jer pored ogromnog znanja koje se podrazumeva na njemu je i ogromna odgovornost da transfer u komunikaciji učini što boljim.

“Prevodioci su često u poziciji između čekića i nakovnja, jer sa jedne strane imate naručioca posla, a sa druge onoga ko vas sluša, i svi na vas vrše pritisak. Taj pritisak je opravdan jer je svima potrebna informacija koju ćete vi da prenesete, ali onda bude i ogromnog nezadovoljstva jer je poznato da jedan termin može da se prevede na više načina, a prevodilac presuđuje koji će to biti u konkretnoj situaciji. Zato je i na naručiocu posla takođe velika odgovornost da uradi ono što može da bi kvalitet prevodiočevog rada bio bolji – da uputi čoveka, pripremi ga, da mu smernice ili pruži još neki materijal, prezentaciju koju treba da prevodi, imena govornika… Naravno, govorim prvenstveno o simulatnoj i konsekutivnoj vrsti prevoda”, pojašnjava Zlatica Ugljanin Jeremić.

Cena rada uglavnom stvar dogovora

Vrednovanje rada prevodilaca je individualno, odnosno cena je kao i u nekim drugim poslovima – stvar dogovora. Svakom prevodiocu je stalo da radi i zaradi, jer su i oni, prema rečima naše sagovornice, ipak roba na tržištu. Takođe, dodaje i da se retko može živeti samo od prevođenja.

“Tokom poslednje dve-tri godine su se jako promenili uslovi na tržištu po pitanju potražnje za prevodiocima, jer je cela situacija sa pandemijom promenila javne skupove. Prešlo se na prevođenje preko nekakvih aplikacija ili kompjutera, gde prevodilac sedi u svojoj kući i radi preko Zooma, na primer. Tu je takođe važno da se dobro usaglase prevodilac, tehnika i organizator”, ističe.

Minimalno vreme angažovanja prevodilaca trebalo bi da bude dva sata, jer u slučaju simultanog ili konsekutivnog prevođenja oni uvek moraju da dođu bar pola sata pre samog događaja, nekad i znatno ranije.

“Kada je reč o cenama, jedna koleginica mi je nedavno rekla – budi nežna sa cenom ako hoćeš da opstaneš na tržištu. Ta “nežnost” je u njenom slučaju značila – ne više od 2.500-3.000 dinara za sat. Istovremeno mi je druga koleginica, koja radi u firmi koja više plaća, rekla sasvim drugu cifru. Ona mi je preporučila da slobodno krenem sa 8.000 dinara. Znači, bukvalno je sve stvar dogovora i morate sami da ispregovarate najpovoljniju cenu”, objašnjava Zlatica Ugljanin Jeremić.

Ona navodi da su cene pisanog prevoda takođe različite. Sudski tumači imaju određenu tarifu koju je sud odredio i ona bi trebalo svuda da bude ista, a kreće se oko 10 evra po prevodilačkoj strani. Postoji i prevođenje književnih dela, ali i dopisa, prepisa dokumenata, i tu su opet cene različite. Neki prevodioci koji su iskusniji i “na glasu” ne žele da prevode stranu ispod 15 evra, dok će neko pristati i na osam evra.