Jugoslovensko nasleđe značajan kapital Srbije na afričkom kontinentu

Mnoge afričke zemlje beleže brz ekonomski rast, kao i značajno povećanje broja stanovnika, što znači da se stvara velika potražnja za različitim vrstama roba i usluga. Kako je konkurencija na afričkom tržištu manja u odnosu na neka druga, to može olakšati ulazak srpskim firmama, kažu za Biznis.rs u Centru za Afriku i Bliski istok Privredne komore Srbije.

Ono što takođe može olakšati „povratak“ srpskih firmi na ta tržišta je jugoslovensko nasleđe, smatra naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Danilo Babić.

„Ako nam je negde jugoslovensko nasleđe donelo dobrog, to je u Africi – u moralnom smislu, u kontekstu pomoći u antikolonijalnoj borbi, kao i u domenu ekonomske saradnje. Robna razmena, pri tome, nije bila toliko razvijena, mada je poznat posao oko plasmana ‘Zastavinih’ automobila u Egiptu, koliko je značajna saradnja na izgradnji infrastrukture“, rekao je Babić u razgovoru za Biznis.rs.

Podsetimo da je samo „Energoprojekt“ osamdesetih imao čitavu mrežu ćerki firmi u Africi, od Gabona i Zambije do Nigerije, Alžira ili Bocvane, a jugoslovenske firme gradile su ili projektovale puteve, brane, luke i bolnice.

Takva vrsta prepoznatljivosti , slažu se naši sagovornici, može da pomogne na afričkom tržištu, gde je konkurencija manja u odnosu na neke druge delove sveta.

„Afrika je veliko tržište za poljoprivredno-prehrambene proizvode, a Srbija ima dugu tradiciju u njihovoj proizvodnji. Mnoge zemlje na ovom kontinentu bogate su prirodnim resursima, počele su sa ubrzanim rastom i razvojem, pa postoji potreba za mašinama i opremom za različite industrije, kao što su građevinarstvo, rudarstvo, poljoprivreda, energetika, a zatim i potreba za prenosom znanja i IT i inženjerskim uslugama“, kažu u PKS.

Upozoravaju, međutim, da sve te šanse ne dolaze bez pratećih izazova.

„Važno je razumeti kulturne i jezičke razlike, pravne i regulatorne zahteve, uzeti u obzir daljinu tržišta, različit stepen razvijenosti infrastukture, postojanje korupcije u mnogim zemljama, što takođe može otežati poslovanje i povećati troškove, ali ukoliko se izgradi mreža pouzdanih poslovnih partnera i lokalnih zastupnika to znatno može olakšati poslovanje na ovom tržištu“, savetuju iz PKS.

Na naše pitanje o sličnostima i razlikama kada je reč o saradnji sa afričkom firmom, iz domaće kompanije Sigma, koja sa partnerima iz Egipta radi na uspostavljanju zajedničkog preduzeća, potvrđuju da su najveće razlike kulturološke, a ne poslovne.

„Kompanije iz Srbije koje ispunjavaju evropske standarde u oblasti u kojoj rade vrlo lako mogu da uspostave poslovne odnose sa partnerima iz Egipta. Naša kompanija je poslednjih 10 godina uložila velike resurse u sertifikaciju proizvoda u Evropskoj uniji i time lako otvorila vrata sebi za tržište Egipta, Afrike i Bliskog Istoka. Zakonske regulative su dosta slične našim, postoji prepoznavanje i priznavanje sertifikata i atesta iz Evrope za proizvode“, kažu za Biznis.rs iz Sigme.

Ističu i da poslovni partner sa kojim su uspostavili saradnju drži izuzetno visoke standarde organizacije rada i poslovanja.

„HJassa Group u čijem sastavu posluju kompanije Technical Chemical Laboratories i Rampex zapošljava 14.000 radnika u nekoliko proizvodnih pogona u Egiptu i na Bliskom istoku, ali su prisutni i u Evropskoj uniji. Procedure i uslovi rada su na vrlo visokom nivou i tu se nalazi još jedna sličnost sa našom kompanijom“, kažu iz Sigme, čija će zajednička kompanija proizvoditi i distrbuirati sredstva za dezinfekciju na bazi aktivnog hlora na teritoriji Afrike i Bliskog istoka.

Danilo Babić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu ocenjuje da je nerazvijena infrastruktura i dan-danas prepreka u razvoju robne razmene sa afričkim zemljama, a da je problem Srbije što, za razliku od jugoslovenskih vremena, više nema direktan izlaz na more.

„Luke preko kojih se saradnja nekada odvijala, poput luka u Baru ili Rijeci, sada su deo drugih država, što poskupljuje potencijalne poduhvate. Ipak, smatram da mogu da se naprave aranžmani sa te dve ili grčkim lukama oko izvoznih poslova. Mislim, međutim, da je Srbiji više nedostajala politička volja da razvija saradnju sa afričkim zemljama, pa se u Afriku ‘vraćamo’ tek u poslednjih nekoliko godina“, ocenio je Babić.

On takođe ocenjuje da se sve što se izvozi na Zapad može izvoziti i u Afriku.

„Mislim da je logično da naš proizvod bude konkurentniji u Tanzaniji, Zambiji ili Etiopiji nego u Briselu, Amsterdamu ili Madridu. Verujem da šanse leže u poljoprivrednim proizvodima i duvanu, čeliku, proizvodima auto-industrije i namenske industrije“, rekao nam je Babić.

Njegov utisak je da medijska slika Afrike i dalje ne odgovara stvarnosti.

„Afričko tržište raste veoma brzo i formira se srednja klasa, ali u medijima i dalje dominiraju priče o afričkim tajkunima u ‘pozlaćenim cipelama’, ekstremnoj bedi koja i dalje vlada u nekim delovima tog kontinenta, kao i o sukobima kakav se trenutno odvija u Sudanu. Afrika više nije ‘siromašni’, već kontinent velikih socijalnih razlika“, ocenio je Babić.

Zaključio je da Srbija ipak ne može da bude lider na afričkom tržištu pored SAD i evropskih zemalja, Rusije, Kine i Indije, čije kompanije na tom prostoru imaju razvijene operacije.

„Možemo, međutim, pronaći niše, a posebno u domenu IT usluga“, uveren je naš sagovornik.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Srbija i Afrika: Razmena vredna 700 miliona dolara koja raste 20 odsto godišnje