Predstavljena monografija „Humanitarna logistika“

Monografija Humanitarna logistika predstavlja jedno od retkih sistematičnih dela u regionu, ali i šire, koje na sveobuhvatan i analitički način obrađuje logističke procese u uslovima kriznih i vanrednih situacija. U fokusu knjige nalazi se organizacija i upravljanje tokovima humanitarne pomoći – od procene potreba ugroženog stanovništva, preko planiranja i nabavke pomoći, do njenog transporta, skladištenja i distribucije na terenu.

Za razliku od komercijalnih lanaca snabdevanja, gde je ključni cilj optimizacija troškova i profita, humanitarni logistički sistemi imaju drugačiju logiku funkcionisanja: osnovni imperativ je brzina reagovanja i efikasnost u spasavanju ljudskih života u uslovima visoke neizvesnosti, oštećene infrastrukture i ograničenih resursa.

Autori monografije, dr Veljko M. Mijušković i dr Slobodan N. Aćimović, ugledni su profesori Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i afirmisani ekonomski eksperti, konsultanti i analitičari u oblasti logistike, transporta i upravljanja lancima snabdevanja.

Njihov dugogodišnji akademski i istraživački rad, kao i saradnja sa institucijama i privredom, predstavljaju snažan temelj za izradu ovakvog interdisciplinarnog dela. Upravo ta kombinacija naučnog pristupa i praktičnih iskustava omogućila je autorima da humanitarnu logistiku predstave ne samo kao teorijski koncept, već i kao ključni operativni instrument savremenog upravljanja krizama.

Značaj ove oblasti danas je veći nego ikada. Prema procenama međunarodnih organizacija, više od 300 miliona ljudi širom sveta svake godine zavisi od neke vrste humanitarne pomoći, dok globalna vrednost humanitarnih operacija premašuje 40 milijardi dolara godišnje. Istovremeno, procenjuje se da logističke aktivnosti čine između 60 i 80 odsto ukupnih troškova humanitarnih operacija, što jasno ukazuje na presudnu ulogu efikasnog upravljanja logističkim procesima.

Primeri poput razornog zemljotresa u Turskoj i Siriji 2023. godine, velikih poplava u Evropi ili logističkih izazova tokom pandemije COVID-19 pokazali su da brzina i organizovanost distribucije pomoći često direktno utiču na broj spašenih života.

Upravo zato ova monografija ima poseban značaj. Reč je o pionirskom poduhvatu u regionalnim, ali i u širim međunarodnim okvirima, budući da osim pojedinačnih naučnih radova i zbornika sa konferencija ne postoji knjiga koja ovu tematiku obrađuje na ovako celovit, sistematičan i stručno utemeljen način.

Autori u knjizi analiziraju ključne elemente humanitarnih logističkih sistema: planiranje logističkih mreža, organizaciju skladištenja i distribucije pomoći, izbor transportnih rešenja u kriznim uslovima, upravljanje zalihama i koordinaciju velikog broja aktera– od međunarodnih organizacija i vlada do nevladinih institucija i lokalnih zajednica.

Posebna vrednost monografije ogleda se i u tome što humanitarnu logistiku posmatra u kontekstu savremenih tehnoloških i društvenih promena. Razmatra se uloga digitalnih platformi, satelitske komunikacije, sistema za praćenje pošiljki u realnom vremenu, kao i potencijal novih tehnologija poput veštačke inteligencije, interneta stvari i blockchain-a u unapređenju koordinacije humanitarnih operacija.

Na taj način knjiga ne samo da analizira postojeće prakse, već otvara i pitanja budućeg razvoja logističkih sistema koji mogu efikasnije odgovoriti na rastuće globalne krize.

Zbog svega navedenog, monografija Humanitarna logistika predstavlja značajan doprinos razvoju savremene logističke misli i dragocen izvor znanja za istraživače, studente, donosioce odluka i sve one koji se bave upravljanjem krizama i organizacijom humanitarne pomoći. Ona jasno pokazuje da logistika u humanitarnom kontekstu nije samo tehničko pitanje transporta i skladištenja, već ključni instrument zaštite ljudskih života i stabilnosti društava u uslovima sve složenijih globalnih izazova.

Najbolja potvrda velike zainteresovanosti naučne, stručne i poslovne javnosti za monografiju Humanitarna logistika je prepuna sala na promociji publikacije 24. aprila u Beogradu. Pozitivna atmosfera na promociji, veliki broj kvalitetnih pitanja, komentara i utisaka iz publike su najbolja motivacija autorima za nastavak istraživanja u širokom logističkom naučnom polju.