Merkel i Bajden različito o Severnom toku 2

Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) nisu rešili spor oko izgradnje gasovoda „Severni tok2“ (ST2), ali su naveli da se slažu da Moskvi ne sme biti dopušteno da koristi energiju kao oružje protiv Ukrajine.

Potreba za gasovodom glavna je tačka sporenja u odnosima Berlina i Vašingtona. Uprkos podršci Berlina Ukrajini, Nemačka je dozvolila završetak radova na izgradnji ST2, koji bi mogao da isključi Ukrajinu iz posla tranzita ruskog gasa ka Evropi, što joj donosi prihod od oko dve milijarde dolara godišnje, prenosi BNE IntelliNews.

Istovremeno, Vašington pokušava da blokira izgradnju gasovoda i nada se da će pojačati prodaju svog tečnog gasa Evropi. Ipak, dvoje lidera obećali su da će se zajedno suprotstaviti Moskvi i najavili nove sankcije Rusiju, zbog, kako su naveli, agresije na Ukrajinu. Takođe, obećali su da će predstaviti zajednički front protiv Kine.

Bajden je izjavio da su on i nemačka kancelarka jedinstveni u uverenju da Rusija ne bi trebalo da koristi energiju kao geopolitičko oružje. „Dobri prijatelji mogu da se ne slažu“, naveo je Bajden govoreći o gasovodu tokom zajedničke konferencije za novinare u Vašingtonu.

„Svi delimo iste vrednosti i delimo istu rešenost da se borimo protiv izazova našeg vremena“, kazala je Merkel. Ona je pomenula razlike u mišljenjima, ali ih nije naglasila. „Cenim prijateljstvo“, rekla je Merkel o odnosu Nemačke sa SAD.

Vašington se već dugo protivi projektu ST2 vrednom 11 milijardi dolara, tvrdeći da će on ugroziti evropsku energetsku bezbednost povećanjem oslanjanja na ruski gas i omogućavanjem Moskvi da izvrši politički pritisak na ranjive države istočne i srednje Evrope.

Merkel je ponovila stav Berlina da je gasovod zamišljen kao dodatni projekat, a ne kao zamena za Ukrajinu, kao tranzitnu rutu gasa. Ona je dodala da bi se Rusija mogla suočiti sa sankcijama EU ako prekrši sporazum o nastavku isporuke gasa kroz Ukrajinu.

Američka administracija sankcionisala je 19. maja nekoliko kompanija i brodova koji rade na izgradnji gasovoda, ali se odrekla kazne za krovnu švajcarsku kompaniju Nord Stream 2 AG (u većinskom vlasništvu ruskog Gazproma) i njenog izvršnog direktora Matijasa Varniga (Matthias Warnig). Do kraja marta izgrađeno je 2.339 od ukupno 2.460 kilometara cevovoda od Rusije do Nemačke, a preostalo je polaganje 93 kilometra cevi u vodama Danske i 28 kilometara u nemačkim vodama.

ST2 je partnerski poduhvat ruskog Gazproma i pet evropskih energetskih kompanija – francuske ENGIE, austrijskog OMV, britansko-holandske Royal Dutch Shell i nemačkih Uniper i Wintershall, a svaka od evropskih kompanija obavezala se da će sa po 950 miliona evra učestvovati u finansiranju projekta, dok je za ostatak finansiranja obavezu preuzela ruska kompanija. Prema inicijalnom planu, gasovod je trebalo da postane operativan do kraja 2020. godine.