Na proslavu novogodišnjih praznika avionom u Rim ili Beč za samo stotinak evra

U vreme novogodišnjih praznika mnogo ljudi planira putovanja i traži najpovoljnije ponude za kraći predah. Cene avionskih karata kod niskotarifnih avio-kompanija vrlo često su i do deset puta niže nego kod tradicionalnih prevoznika, pa tako iz Beograda i Niša možete krajem decembra i početkom januara da letite do Rima ili Beča i po ceni od samo stotinak evra.

Naravno, iskusni putnici karte za letove takozvanim low cost kompanijama kupuju i mesecima unapred, kada one mogu da koštaju i nekoliko desetina evra.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić kaže za Biznis.rs da cena karte kod niskotarifnih avio-kompanija zavisi, pre svega, od vremena rezervacije. Putnici koji godinama koriste usluge low cost prevoznika rezervišu karte i po godinu dana unapred, jer su tada cene i najniže.

“Mi u Srbiji imamo jedan broj ljudi koji to radi – planira putovanja i rezerviše nekoliko karata za sebe i porodicu, čak i sa rizikom da propadnu ukoliko ne otputuju, jer nije u pitanju veliki iznos novca. Recimo, ukoliko danas rezervišete za sledeći decembar, možete naći karte između 20 i 45 evra za bilo koju destinaciju u Evropi. Iz naše zemlje imamo preko Wizz Air-a pristupačne letove do Malte i Kipra, pa i do grčkih ostrva”, kaže naš sagovornik.

Seničić objašnjava da određeni avioni imaju najniže tarife i kada se rasproda jedan deo sedišta, a samim tim i određena tarifa, onda putnici na raspolaganju imaju karte po nešto većim cenama. Tako prodaja funkcioniše sve do popunjavanja aviona, pa je samim tim poslednja grupa sedišta i najskuplja.

Zato ne treba da čudi što cene letova niskotarifnih kompanija u periodu novogodišnjih praznika nisu tako povoljne ako ih rezervišete danas, petnaestak dana pre putovanja.

On navodi još jednu bitnu razliku, a to je da niskotarifne kompanije nemaju obavezu da vas dovedu do konačne destinacije ukoliko planirani let ne može da se realizuje.

„Low cost prevoznici imaju obavezu da izvrše povraćaj novca, ali ne i da vas dovedu na planiranu destinaciju, što je slučaj kod redovnih letova. Kod ovih drugih, ukoliko kompanija ne može da vas preveze svojim avionom ili avionom za koji ste kupili kartu, ona je u obavezi da vas na bilo koji drugi način dovede do finalnog odredišta”, napominje Aleksandar Seničić.

Kod niskotarifnih kompanija treba voditi računa i o planiranju prtljaga i o prijavljivanju (čekiranju) za let, jer se svaka dodatna usluga naplaćuje. Ipak, redovni „letači“ su već naučili sve ove zamke i trikove, pa je malo onih koji se iznenade kada dođu na aerodrom.

“Često je nejasno da li putnik ima pravo samo na ranac ili na ručni prtljag, i koliko komada. Nemaju sve niskotarifne, a ni redovne kompanije iste standarde ručnog prtljaga i na tome se radi poslednih nekoliko godina – da se ustanovi princip dimenzija koje bi bila obavezujuće za sve kompanjije koje lete”, dodaje on.

Čekiranje za let je besplatno ako se radi onlajn, putem sajta ili aplikacije. Ukoliko se putnik prijavljuje za let na samom aerodromu, to će ga dodatno koštati.

Ipak, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) ističe da je najveća razlika između low cost i standardnih avio-kompanija sam servis u avionu.

“U standardnim kompanijama, u zavisnosti od tarifa i relacija, ipak imate neku vrstu posluženja koje ulazi u cenu karte. To može biti samo voda i nekakve grickalice za najkraće letove, pa do uključenih svih obroka i pića na interkontinentalnim letovima. Kod niskotarifnih kompanija je to uvek izuzeto iz cene – plaća se na licu mesta, direktno u avionu”, navodi Seničić.

Prema njegovom mišljenju, niskotarifne avio-kompanije grade ceo svoj poslovni model na prosečnoj ceni karte.

“Vi zapravo imate 10-15 mesta po najjeftinijoj tarifi, narednih 20 po nešto skupljoj ceni, dok se poslednja mesta u avionu prodaju po identičnim cenama kao u tradicionalnim kompanijama. Kada sve stavite na papir i podelite sa brojem sedišta, dobijate cenu koja je možda za oko 20 odsto jeftinija od regularne”, zaključuje naš sagovornik.