(FOTO) Ultramaraton po planinskim lepoticama naše zemlje

Ljubitelji prirode i sporta u Srbiji imaju veliki izbor mesta na kojima mogu da praktikuju svoje hobije i ljubavi. Maratonci koji trčeći obilaze planine imaju prilike da vide i osete ono što ne mogu obični turisti.

Tanja Stojanovski bavi se trčanjem već osam godina, kako cestovnim tako i planinskim. Njena disciplina je ultramaraton, to je tip trke koji podrazumeva kilometražu veću od 42,2 km.

„Za ovih nekoliko godina aktivnog bavljenja ovom vrstom sporta, stekla sam puno iskustva i dobila mnoga priznanja. Do prošle godine sam nosila titulu državnog rekordera u trčanju cestovnog ultramaratona u disciplini 24h trčanja (194km), osvajala prva mesta u disciplinama na 12h“, kaže za Biznis.rs Tanja Stojanovski.

Poseban izazov za Tanju predstavljaju ultramaratoni koji se održavaju na planinama.

„Jedna od mojih omilljenih planina je Stara planina, zato što je još uvek netaknuta i divlja na neki poseban način. Stanovnici tog dela naše zemlje srčano brane lepote svog kraja i iznad svega cene, sprečavajući izgradnju malih hidrocentrala i ne dozvoljavaju izgradnju hotela i kompleksa“, prenosi svoja iskustva Tanja Stojanovski.

Park prirode Stara planina je najveće zaštićeno prirodno dobro u Srbiji, najveća planina u Istočnoj Srbiji sa vrhom Midžor (2169m). Stara planina je u nekim delovima potpuno divlja. Poseduje velika prostranstva pašnjaka, šume, geomorfološke oblike reljefa, vodene tokove i sa nekoliko strogih rezervata prirode koji su deo turističke ponude.

Ako nekada zamišljate velike i prostrane planinske padine i pašnjake koji izgledaju kao iz bajke pronaći ćete ih na Staroj planini. Cela planina obiluje mogućnostima za aktivnosti na otvorenom, kao što su planinski biciklizam, paraglajding ili duge šetnje šumskim stazama.

Park prirode Stara planina ima više od 300 km markiranih i obeleženih staza za planinarenje, pešačenje, planinsko trčanje, planinski biciklizam, uskoro i staze za jahanje i druge sadržaje.

Naša sagovornica je na Staroj planini trčala 370km, pa je imala vremena da vidi sve lepote ove turističke destinacije.

„Toliko je raznovrsna i po mnogo čemu predivna, da tamo obavezno odlazimo više puta godišnje da planinarimo, trčimo, uživamo. Stara planinska sela i pokoji stanovnik, stare kuće od blata i sena i dalje odolevaju savremenom i modernom načinu života. Kriju i čuvaju tajne nekih davnih, lepših vremena čime me iznova i iznova očaravaju“, kaže Stojanovski.

Tanja je takođe bila uspešna i na planinskim ultramaratonima, pobedivši tri godine zaredom ultramaraton na Staroj planini 122km, na Fruskoj Gori 135km, na Tari 96km,na Besnoj kobili i Suvoj planini, učestvujući  na brojnim drugim planinskim kraćim trkama u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji i Francuskoj.

„Lepo je danas podvući neku crtu i prisetiti se dogodovština sa 170km planinskog ultramaratona po Istri, ili ultramaratona od 500km po Sloveniji, koji je bio humanitarnog karaktera. Poredivši trke kod nas i po inostranstvu, primećujem da još  kaskamo po mnogim stvarima, ali sa druge strane i mi se popravljamo, u organizacionom smislu pogotovo“, navodi Stojanovski.

Kada je organizacija trka po planinama u pitanju naša sagovornica kaže da su se učesnici prvih godina gubili po trkama, da su loše markacije pravile haos po stazama, da je falilo i hrane i volontera i sponzora.

„Međutim dobra stvar je što smo mi kao učesnici trka u takvim uslovima u neku ruku i očvrsnuli, da ne budemo razmaženi i naviknemo i da budemo malo gladni i žedni. Šalu na stranu, prijatno smo bili iznenađeni kada smo otišli na trku kod komšija, 170km po Istri i uvideli šta znači svetska trka, sa hiljadama učesnika, na kojoj apsolutno ništa nije falilo, naprotiv, svega je bilo i viška“, objašnjava Stojanovski.

Tanja smatra da je jedan od problema sa kojima se organizatori planinskih maratona u Srbiji suočavaju nedostatak  sponzora, novca generalno, koji je naravno, kao i svuda broj jedan i još nedovoljnoj popularnosti ovog sporta u našoj zemlji.

„Iz godine u godinu sve je bolje i sve manje imamo primedbi po tom pitanju i sve je veći broj trkača po planinama. Naša zemlja je predivna i prebogata fantastičnom prirodom i upravo zahvaljujući ovom vidu trka, mi smo je dosta upoznali. U šali kažem, koliko sam stotina kilometara pretrčala na nekoj planini, mogla bih da budem i vodič po istoj“, naglašava Stojanovski.

Ona objašnjava da kada trčite po 20 i kusur sati i danju i noću po planinama, zaista je bitno da se što manje gubite, jer svaki suvišni kilometar puno otežava, takođe nedostatak vode, elektrolita, hrane sve to predstavlja problem za trkača.

Na jednoj od trka Tanja i njene kolege su proveli 45 sati po planinama, što dokazuje da ljudske mogućnosti nemaju granica. 

„Standard jedne zemlje govori i o nagradnom fondu, opremljenosti samog takmičara. Ja sam  trke završavala  u najjeftinijim patikama od 10 evra, čime se ponosim i često umem da kažem da je bitnije ono ‘srce u junaka’ od skupe opreme. Puno iskustva, dogodovština, avantura sam doživela i proživela godinama unazad, svaka medalja, pehar je priča za sebe“, objašnjava Tanja Stojanovski.

Iako je po planinama trčala, Tanja kaže da je svaki put očara priroda Suve planine.

Jedna od najlepših planina u Srbiji, nalazi se na jugoistoku Srbije na udaljenosti 17 km od Niša, pored auto-puta Niš – Sofija. Zbog propustljivog sastava stena, Suva planina, kako joj i samo ime kaže je veoma siromašna vodom. Na celoj planini se nalaze tek dva izvora vode, ali zato u nižim predelima postoje brojni izvori termalne vode, naročito u reonu Niške Banje.

Najznačajnija planinarska akcija na Suvoj planini je “Zimski uspon na Trem”, republička akcija u organizaciji PSD “Železničar” iz Niša, koja se održava svakog februara 21 godinu zaredom i okuplja i po hiljadu planinara iz celog regiona.

Na Suvoj planini moguće je organizovati jednodnevne, lagane ili zahtevnije pešačke ture, kao i višednevne treking ture sa prenoćištem u Nišu ili Niškoj banji.

Tanja Stojanovski kaže da je za nju jedan od najlepših predela u Srbiji Rtanj, zatim valjevski kraj, počevši od Povlena, Maljena, Bobije.

„Naša zemlja je prebogata prirodnim lepotama, treba da je čuvamo i ne uništavamo i ne zagađujemo, da i naša deca sutra uživaju u njenim blagodetima. S obzirom na činjenicu da smo mala zemlja, imamo veliki broj trkača i dovoljan broj trka, stoga upoznajmo i steknimo iskustvo na domaćem terenu, pa vremenom možemo i da se okušamo po kamenu, vrletima, vrhovima Dinare, Mosora, Velebita, Jahorine i gde god nas srce bude vuklo“, kaže Stojanovski.

Naša sagovornica trenutno ne trči, ali preporučuje svima da kako zbog fizičkog tako i mentalnog zdravlja trče, a ako imaju ambicija da kroz trke upoznaju i naše planine.

„Sada imam male bliznakinje od tri godine i uveliko planinarimo, već imaju pozamašno iskustvo po našim planinama, kako u maminom stomaku, tako su se i svojim nogama penjale na mnoge vrhove, u nadi da će jednog dana krenuti mojim stopama ili makar zavoleti prirodu i planine. Svima od srca preporučujem bavljenje ovim zdravim sportom, tom prilikom će upoznati svoju predivnu zemlju“, zaključuje Tanja Stojanovski.