Zabrana izvoza trebalo bi da očuva stabilnost cena osnovnih životnih namirnica

Posledice sukoba Rusije i Ukrajine, zemalja koje imaju ogroman udeo u proizvodnji žitarica na globalnom nivou, a posebno pšenice, definitivno se preliva na sve zemlje.

Zbog povećanog pritiska na tržište cene dostižu istorijski maksimum. Mađarska je već zabranila izvoz pšenice, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da ni naša zemlja od četvrtka neće izvoziti brašno, pšenicu, kukuruz i ulje.

Ekonomista Aleksandar Stevanović ocenjuje u razgovoru za Biznisr.s da će, ukoliko se sukob dve zemlje produži, ukupne količine raspoložive pšenice na svetskom tržištu biti manje. Sa te strane za njega je ovo jedna klasična antikrizna mera, a s obzirom na to da izvoz neće biti u potpunosti zabranjen, već će biti omogućen uz dozvole, treba povesti računa da ne dođe do korupcije. To će, smatra on, biti dodatni izazov.

“Cilj je da se očuva stabilnost cena osnovnih životnih namirnica i u tome nema ničeg lošeg. Nema razloga da ljudi u Srbiji plaćaju 2,5 puta skuplju pšenicu nego što bi to činili da nije bilo sukoba. Mi imamo viškove pšenice i to nije sporno, poenta je da ne izvezemo, pa da moramo da uvozimo po cenama koje sada postoje na svetskom tržištu”, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, to nije mera koja će prijati poljoprivrednicima, pogotovo ako ne bude izvedena na fer način, da izvoznici zarađuju, a poljoprivrednici trpe sve posledice jer njima stižu na naplatu više cene goriva, ali i svih ostalih inputa u proizvodnji.

“Nažalost, država se nije odrekla akciza, što bi bilo fer i to bi trebalo da uradi, ne samo za setvu, već za sve građane. Poljoprivrednici će takođe trpeti više cene mineralnih đubriva, a tu su i oni koji su izvozili u zemlje koje su u ratu i koji će tek da trpe”, ističe Stevanović.

Naš sagovornik kaže da će problema biti, ali da situacija neće biti kastastrofalna. Za njega je dodatan izazov koji se sa te strane otvara upravo korupcija.

“Kad god imate državnu trgovinu to ostaje do vlade. Ko god se bude bavio time treba da proba da bude otporan da u poslovima koji su krajnje jednostavni, a mogu da budu veoma isplativi, ne dođe u izazov da od toga ozbiljno zarađuje zbog pozicije na kojoj se nalazi”, objašnjava Stevanović.

“Ako vi imate robu koja ovde košta 25 centi, a na svetskom tržištu 60, i nalazite se na mestu nekoga ko treba da da dozvole za izvoz, podsticaji za najrazličitije vrste razmišljanja kako da se iskoristi položaj su ogromni. Neće vlada na svakoj sednici davati dozvole svim pojedinačnim firmama, već će to biti prebačeno na neko od vladinih tela, tako da će se i sa te strane pojaviti izazov. Tu bi bilo dobro da ne budemo svedoci onoga što se dešavalo ranije kada je vlada donosila odluke ko sme, a ko ne sme da izvozi, po kojoj ceni otkupljuje i koliko koristi imaju naši proizvođači od toga i koji“, zaključuje naš sagovornik i dodaje da će to definitivno biti izazov, ali u poređenju sa tim da nam pšenica u Srbiji ode na 60 evrocenti misli da je ovo bolja odluka.

„Naravno, ta mera bi trebalo da bude vrlo kratka, dok traje poremećaj na tržištu”, ističe Stevanović.