Kako će ograničeni izvoz pšenice uticati na poljoprivrednike?

Trend rasta cena poljoprivrednih proizvoda prouzrokovan sukobom Rusije i Ukrajine nastavio se i prethodnih dana, što se pre svega odražava na žitarice. Mađarska je zabranila izvoz pšenice, a prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlada Srbije će tokom ove nedelje doneti sličnu odluku, pa će pšenica moći da se izveze samo uz dozvolu.

“Država će doneti odluku da praktično prati izvoz tako što će davati izvozne dozvole pojedinim kompanijama za izvoz pšenice. Druga, rigidnija mera bi bila kvotiranje, odnosno donošenje mere koja propisuje određenu kvotu, dok bi treća bila striktna zabrana izvoza. Dakle, ovo je najblaža mera koju država praktično preduzima iz predostrožnosti, da ne bismo došli do problema da nemamo pšenice do nove žetve”, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Prema njegovim rečima, Srbija u ovom trenutku ima nešto manje od million tona na raspolaganju, što za domaće potrebe, što za izvoz, a sama mera neće dovesti do značajnijih tržišnih pomeranja.

“Ono što bi sada moglo da se desi je da u prvi mah nakon donošenja odluke izvoznici požure da zauzmu svoje pozicije za dobijanje dozvole, što bi u neku ruku moglo da podstakne tražnju, a to bi opet moglo da dovede do nekog blagog rasta cena. Cena ide gore, a mi se tu uklapamo sa svetskim tržištima, tako da ta mera neće bitno uticati na samu cenu. Tim pre što će ona svakako biti oročenog karaktera i na režimu praćenja, a svetsko tržište se svakako neće umiriti”, navodi naš sagovornik.

On smatra da će tržište pšenice biti veoma dinamično do same žetve, a da je pitanje kakvu će uopšte žetvu i setvu imati Ukrajina tokom 2022. godine i kakvu će agrotehniku primeniti u ovakvim uslovima.

Na pitanje kako će se ova mera odraziti na naše poljoprivrednike, Galetin objašnjava da je sve poskupelo, od setve, mineralnih đubriva, do dizel goriva, osim semenske robe i hemijskih preparata koji ne beleže značajniji rast, ali da ipak naši poljoprivredni proizvođači u ovom trenutku imaju cenu pšenice koja je na istorijskom maksimumu od kada se prati statistika i uopšte svetsko i domaće tržište.

“Nikada nismo imali veću cenu pšenice. Svetsko tržište funkcioniše po principu spojenih sudova i mi nismo imali situaciju da u Srbiji, a da nije u pitanju, recimo, intervencija države, imate cenu pšenice na nivou od 200-250 dolara, a na svetskom tržištu 350 dolara. Jednostavno, mi ćemo se svakako pozicionirati prema cenama na međunarodnom tržištu i svetskim berzama”, navodi on.

Galetin ocenjuje da ova mera može u prvi mah da dovede do blagog rasta cena zbog povećanog pritiska od strane izvoznika i da će izvoz ipak biti praćen na nekom srednjoročnom periodu, pa možda samo tržište odreaguje na taj način.

“Možda to bude neka stabilnija cena, sa ne tako dinamičnim rastom kao što smo do sada imali, ali u svakom slučaju će biti izuzetno dobra cena. Ona je već danas na Produktnoj berzi u Novom Sadu 34-35 dinara po kilogramu, bez poreza, pri čemu sve što govorimo danas sutra apsolutno ne mora da znači da će tako biti. Cene toliko idu gore, na dnevnom nivou i po pet-šest, pa i deset odsto, tako da tu treba sve za rezervom komentarisati”, zaključuje agroekonomski analitičar Žarko Galetin.