Geopolitičke okolnosti utiču i na srpsko tržište hrane

Sukob Rusije i Ukrajine uzdrmao cene pšenice i kukuruza

AgrobiznisAnalizaBiznisSrbijaSvetU fokusu

24.2.2022 16:43 Autor: Marija Jovanović 24

Sukob Rusije i Ukrajine uzdrmao cene pšenice i kukuruza Sukob Rusije i Ukrajine uzdrmao cene pšenice i kukuruza
Sukob Rusije i Ukrajine uzdrmao je svetske berze. Pored cene nafte koja je naglo porasla u četvrtak ujutru, kao direktna posledica napada ruske vojske... Sukob Rusije i Ukrajine uzdrmao cene pšenice i kukuruza

Sukob Rusije i Ukrajine uzdrmao je svetske berze. Pored cene nafte koja je naglo porasla u četvrtak ujutru, kao direktna posledica napada ruske vojske na Ukrajinu, postavlja se pitanje šta će se dešavati sa cenama pšenice i kukuruza i da li će doći do globalnih poremećaja na tržištu poljoprivrednih proizvoda.

Sve to imajući u vidu da, samo kada je u pitanju pšenica, Rusija i Ukrajina zajedno učestvuju sa 29 odsto u svetskom izvozu.

“Rusija i Ukrajina su među najvećim svetskim izvoznicima i Crnomorski region je poslednjih deset i više godina postao jedan od centara trgovine poljoprivrednim proizvodima, pre svega kada su u pitanju pšenica, kukuruz, soja, suncokret i druge žitarice i uljarice, tako da imaju ekstremno veliki uticaj. Nekada se pre svega gledalo na berzu u Čikagu, a sada je to crnomorsko tržište. Mi gravitiramo ka tom tržištu i dešavanja u Ukrajini i Rusiji i kada su neke redovne tržišne okolnosti, kao što su pad ili rast proizvodnje, veoma su uticajni na celokupno svetsko tržište, a naročito sada u vanrednim okolnostima”, kaže za Biznis.rs direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić i dodaje da je to već od jutros vidljivo.

“Prethodnih dana oscilacije su bile u skladu sa špekulacijama na reakcije jedne i druge strane, sankcije i sve ostalo, da bi sa konkretizacijom dešavanja u Ukrajini došlo do značajnog pomaka cena, odnosno sve svetske berze su odgovorile rastom cena”, navodi naš sagovornik.  

Miloš Janjić / Foto: Youtube printscreen

Prema njegovim rečima, jako je teško davati dugoročne prognoze i procene. Rusija i Ukrajina su veliki snabdevači Afrike i Bliskog Istoka. Rusija izvozi gotovo u ceo svet i bilo koja pomeranja, čak i na samu špekulaciju da li će biti izvoza ili ne, izazivaju potrese na samom tržištu.  

“Šta će biti na jesen ne može se prognozirati jer je sada jako teško predvideti šta će se dešavati u toku dana, pošto nisu samo u pitanju tržišni uslovi, već se umešala i geopolitika i netržišni faktori koji utiču sada i uticaće i ubuduće”, ističe Janjić.

Na pitanje da li će doći do poremećaja na globalnim tržištima on kaže da je do poremećaja već došlo i da su se i kod nas prelile oscilacije jer su veliki proizvođači u pitanju.

Kada je reč o srpskom tržištu, direktor Produktne berze u Novom Sadu napominje da smo mi agrarna zemlja i da imamo dovoljne količine i za svoje potrebe i za izvoz.

“Ako uzmemo samo kao primer pšenicu koja je prošle godine proizvedena nekih 3,3 miliona tona, a naše potrebe su 1,6-1,7 miliona tona, znači da više od 1,8 miliona tona preostaje za izvoz i pored naših potreba. S obzirom na to da se izvozi nekih 670.000 tona, mi preko toga imamo već preko million tona raspoloživih količina”,  ocenjuje Janjić.

Sa druge strane, već za četiri meseca trebalo bi da krene nova žetva i nove količine, tako da tu ne bi trebalo očekivati probleme, dodaje on.

“Ono što se odražava kod nas u direktnoj korelaciji je kretanje cena. Tu već imaju uticaj i imaće, jer jednostavno mi smo i izvozna zemlja i tržište je otvoreno, pa ono što se dešava na drugim svetskim berzama i tržištima utiče na nas pre svega jer dosta izvozimo preko Crnog mora i u druge države regiona”, zaključuje direktor Produktne berze u Novom Sadu.

Agroanalitičar Prostran
Milan Prostran / Foto: Youtube printscreen

Sa njim se slaže i agroekonomski analitičar Milan Prostran. Srbija, kako ističe, ima pšenice iz prošlogodišnjeg roda. Jesenas je zasejano blizu 700.000 hektara, žetva će biti za tri-četiri meseca, tako da taj deo sigurno neće biti ugrožen.

Kada je reč o izvozu srpskih poljoprivrednih proizvoda, on napominje da se naš izvoz odnosi više na voće, povrće, pre svega jabuke, tako da ne bi trebalo da bude problema kada je reč o pšenici i kukuruzu. Kako objašnjava, Ukrajina je veliki proizvođač uljarica, pre svega suncokretovog ulja. Rusija je pored voća i povrća od nas uvozila i soju, ali je u međuvremenu postala i najveći proizvođač jabuka.

“Rusi su u Evropi najveći izvoznici pšenice, ali su i veliki proizvođači, Ukrajina se takođe smatra žitnicom Evrope, tako da taj sukob ne treba da utiče na naše tržište. Bitno je da nama rod bude dobar i da mi svoje bilanse hrane dobro kontrolišemo i čuvamo, da pratimo stanje u ovim teškim sukobima, ali to ne bi trebalo da ima uticaja kada je u pitanju naš izvoz pšenice i kukuruza. Kada je u pitanju voće, ako se ne bude moglo trgovati videćemo šta će biti jer niko više ne može da predvidi šta će se dešavati i kako će ići tokovi roba”, ocenjuje Prostran.

Sankcije osnažile rusku poljoprivrednu proizvodnju

Rusi su uvođenjem sankcija 2014. godine od strane svih zapadnih zemalja uložili ogroman novac u svoju poljoprivredu i danas nemaju problem hrane, bar osnovnih vrsta, kaže Prostran i dodaje da je to druga priča u odnosu na devedesete kada je bivši Sovjetski Savez samo iz Amerike uvozio više od 70 miliona tona. Sada su Rusi postali najveći proizvođači pšenice u ovom delu Evrope.

On smatra da za određene robe moramo da imamo rezerve u većim količinama. To se pre svega odnosi na pšenicu, odnosno brašno, kukuruz, ulje, šećer i jednu vrstu mesa, pre svega svinjskog i mleko u prahu. Iz uvoza moramo da imamo zalihe pirinča, pasulja, soli.

Iako je Srbija agrarna zemlja, naš sagovornik upozorava da je izvoznicima najvažnije da izvezu i zarade, zbog toga se on zalaže za kontrolisani izvoz.

“Ne možete narediti privrednicima u tržšnim uslovima da li da izvezu ili ne, ali da to pre svega bude kontrolisan izvoz, zato svoje domaće bilanse hrane treba dobro da pratimo svaki dan, na dnevnom nivou, da ne izgubimo ono što imamo“, zaključuje Prostran.

  • SANJA

    24.2.2022 #1 Author

    Sta ce sve da uzburka ce tek da vidimo

    Odgovori

  • Ramamti Ezer

    24.2.2022 #2 Author

    Ovo me podseća na proročanstvo iz Jovanovog Otkrivenja gde se kaže da će u poslednjim danima sveta kakvog poznajemo 1,08 kg pšenice koštati celodnevnu zaradu u nadnici recimo na njivi. A Biblija takođe spominje da će ljudi od straha zbog onog što će zadesiti planetu pobacati svoje srebro i zlato i da ono neće vredeti više od običnog kamenja.

    Odgovori

  • Maša

    24.2.2022 #3 Author

    Ko prezivi-pricace!

    Odgovori

  • ZORICA.S

    24.2.2022 #4 Author

    Prvo su upropastili izvoz voca tresnje i maline pa sad i psenica dosla na red.Pod hitno zatvoriti ministarstvo poljoprivrede jer vode sve pogresno…
    .

    Odgovori

    • NIKOLA.NIDZO

      25.2.2022 #5 Author

      ovo nema veze sa politikom nego sa ratom, jesi procitala vijest uopste?

      Odgovori

  • TATJANA

    24.2.2022 #6 Author

    Ako nemamo rezerve psenice u Srbiji, onda ne znam sta bi trebalo da imamo

    Odgovori

  • GOCA BG

    24.2.2022 #7 Author

    Posledice cemo tek videti,ovo je tek pocetak…

    Odgovori

  • VILENJAK

    24.2.2022 #8 Author

    Rat nikada nikome ništa dobro nije doneo!

    Odgovori

  • VERA

    24.2.2022 #9 Author

    Postoje i druga trzista gde mogu da plasiraju psenicu i kukuruz.

    Odgovori

  • LJUBIŠA

    24.2.2022 #10 Author

    Opet isti osećaj se vraća. Bombardovanje ’99…😱

    Odgovori

  • JANA

    24.2.2022 #11 Author

    Ovo ne moze izaci na dobro nikako …

    Odgovori

  • DANIJELA

    24.2.2022 #12 Author

    Pa tek ce se osetiti posledice sukoba izmedju Ukrajine i Rusije i na nase trziste.

    Odgovori

  • TINA

    24.2.2022 #13 Author

    Situacija je vrlo slozena, treba iznaci najbolja moguca resenja

    Odgovori

  • ZVE84

    24.2.2022 #14 Author

    Tek će biti problema…. Nadamo se samo svi miru

    Odgovori

  • NATI29

    24.2.2022 #15 Author

    Kad bi ostalo samo na psenici

    Odgovori

  • GAGA

    24.2.2022 #16 Author

    Gas, nafta, psenica, kukuruz… sta je sledece?

    Odgovori

  • MARA

    25.2.2022 #17 Author

    Tek je počelo..

    Odgovori

  • BRANA19

    25.2.2022 #18 Author

    Jadan taj narod….

    Odgovori

  • Anna

    25.2.2022 #19 Author

    Bez obzira što nema potrebe za rastom cena -cene pšenice će podivljati. Bićemo gladni pored toliko hrane

    Odgovori

  • Lelica

    25.2.2022 #20 Author

    Svakako ova situacija ce uticati na mnoge stvari.

    Odgovori

  • STEFAN

    25.2.2022 #21 Author

    Strasno, nadajmo se da će sve biti u redu i da neće doći do svega ovoga

    Odgovori

  • IVAN

    25.2.2022 #22 Author

    Opasna situacija za ceo svet.

    Odgovori

  • VANJA

    25.2.2022 #23 Author

    Strasno!

    Odgovori

  • VANJA

    25.2.2022 #24 Author

    Tek cemo osetiti posledice!

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *