SAD JE I ZVANIČNO Međunarodni monetarni fond potvrdio: Još bolji izgledi Srbije, pad BDP minus 1,5, a ne minus 2,5 odsto

Međunarodni monetarni fond (MMF) zvanično je potvrdio da je ponovo poboljšao prognozu bruto domaćeg proizvoda Srbije za 2020. godinu, i sada procenjuje pad od minus 1,5 posto, a ne minus 2,5 procenata, kako je predvideo u jesenjem izveštaju objavljenom ranije ove nedelje.

Ove projekcije zasnivaju se na najnovijim podacima koji ukazuju na brži oporavak srpske ekonomije od očekivanog, navodi se u saopštenju MMF.

Tako se sada očekuje da će BDP Srbije za ovu „korona godinu“ pasti svega 1,5 odsto, a da će zatim imati rast od 5,0 procenata iduće godine.

Šef misije MMF, Jan Kes Martejn, kaže da je tim Fonda vodio produktivne razgovore sa vlastima Srbije putem virtuelnih sastanaka u periodu od 5. do 16. oktobra, na kojima se razgovaralo o petoj i poslednjoj reviziji Instrumenta za koordinaciju politike (PCI) i da je postigao dogovor o politikama koje su potrebne za završetak revizije.

„Realizacija programa se generalno odvijala prema planu, a ekonomska aktivnost se oporavlja nakon naglog pada u drugom kvartalu 2020. godine izazvanog pandemijom Covid-19“, navodi Martejn povodom završetka razgovora tima MMF sa vlastima Srbije.

Ističe da su monetarne i finansijske mere i veliki fiskalni paket, koji su uvedeni kao odgovor na krizu, odigrali ključnu i pozitivnu ulogu u pružanju podrške ekonomiji.

„Sada se očekuje da će BDP zabeležiti realan pad od 1,5 procenata u 2020. godini, a zatim porast od pet procenata u 2021. Ove projekcije se zasnivaju i na najnovijim podacima koji ukazuju na oporavak koji je brži od ranije očekivanog i njima se ažuriraju projekcije objavljene u izveštaju Svetska ekonomska prognoza MMF od 13. oktobra“, dodaje Martejn.

Napominje da je, međutim, prognoza i dalje vrlo neizvesna, zbog nepredvidljivog uticaja kretanja epidemije i posledičnih nepovoljnih efekata na ekonomiju Srbije i njenih trgovinskih partnera.

Inflacija je, kaže, i dalje niska i očekuje se da će se u 2021. zadržati u donjoj polovini ciljanog koridora Narodne banke Srbije, a bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan.

„Poreski prihodi su premašili očekivanja u vreme četvrte revizije instrumenta PCI, ali će rashodi biti veći s obzirom na to da su fiskalne mere produžene i da će se realizacija javnih investicija ubrzati u poslednjem kvartalu ove godine“, ocenjuje šef misije MMF.

U tom kontekstu, kako dodaje, očekuje se da će ukupni fiskalni deficit biti ispod devet procenata BDP u 2020. i da će se javni dug zadržati na nivou ispod 60 procenata BDP.

„Tim MMF je postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2021. godinu. Budžet treba da postigne ravnotežu između podrške ekonomskom oporavku i održavanja fiskalne odgovornosti“, navodi Martejn.

U kontekstu aktuelnog oporavka ekonomske aktivnosti, za budžet koji je trenutno u fazi pripreme, smatra da bi bilo prikladno smanjenje fiskalnog deficita na 3,0 procenta BDP, čime bi se obezbedio dalji pad udela javnog duga u BDP.

U okviru ovog budžetskog prostora, povećanje javnih investicija, uključujući zelene investicije, ne samo da će podržati oporavak, već će podstaći i potencijalni rast, ističe dalje.

Kako bi se za to otvorio prostor i s obzirom na povišene fiskalne rizike, pored ostalog sa strane državnih preduzeća koja se suočavaju sa poteškoćama i kreditnih garancija, važno je da udeo ukupnih troškova zarada u javnom sektoru u BDP zabeleži pad na održivije nivoe, nakon porasta u poslednje tri godine, dodaje se u saopštenju MMF.

Preporučuje da zato u 2021. povećanja zarada u javnom sektoru treba da budu ograničena.

Povećanja penzija, po MMF, treba da prate dogovorenu švajcarsku formulu, a dodatna ad-hoc povećanja ili isplate treba izbegavati.

Potrebno je pažljivo pratiti fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća i eventualna podrška ovim preduzećima treba da se sprovede transparentno kroz budžet.

„Nakon određenih kašnjenja zbog pandemije, sprovođenje strukturnih reformi treba da se ubrza kako bi se obezbedio snažan i stabilan rast u srednjoročnom periodu. Potrebni su kontinuirani napori u pravcu jačanja poreske administracije, upravljanja javnim investicijama, kao i praćenja i upravljanja fiskalnim rizicima“, ocenjuje Fond.

Martejn takođe naglašava da reforme okvira zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, koje, kaže, u znatnoj meri kasne, treba da se privedu kraju, i da su unapređenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, uključujući EPS, kao i razvoj tržišta kapitala u Srbiji, i dalje od presudnog značaja.

„Pozdravljamo napredak ostvaren ka završetku privatizacije Komercijalne banke i podržavamo dalje napore da se privatizuje Petrohemija. Srednjoročni prioriteti u cilju stvaranja uslova za brži rast privatnog sektora i približavanje nivoima dohotka u EU takođe uključuju jačanje vladavine prava i unapređenje pravosudnog sistema“, poručio je Martejn u izjavi povodom završteka razgovora o petoj reviziji instrumenta PCI.