Srbija mora da iskoristi svoju šansu u IoT industriji

Internet stvari (Internet of Things – IoT) je za relativno kratko vreme prešao veliki put, od nove tehnološke atrakcije, kakvom je bio smatran pre samo desetak godina, pa do maltene opšte povezanosti uređaja kojima se danas koristi celo čovečanstvo.

Do promene je došlo, pre svega, zahvaljujući većoj rasprostranjenosti brzih telekomunikacionih mreža, ali i zbog dostupnosti i niske cene novih tehnoloških rešenja namenjenih krajnjim korisnicima. Nije mali broj naprava kojima je u međuvremenu dodata sposobnost međusobne komunikacije. U tom smislu, nisu više pametni samo telefoni, već su to odavno postali i televizori, automobili, frižideri i drugi aparati koji se svakodnevno koriste u domaćinstvu. Sa strane industrije, IoT je takođe brzo našao praktičnu primenu u najrazličitijim delatnostima, na primer u automatizaciji proizvodnih pogona ili sve većem širenju tržišta samovozećih automobila.

Prema izveštaju koji je krajem avgusta objavio MarketWatch, vrednost globalne IoT industrije u ovoj godini procenjuje se na 165,27 milijardi američkih dolara. Među glavnim učesnicima na tržištu pominju se kompanije Cisco Systems, General Electric, Intel, IBM, Verizon, AT&T, Siemens, Bosch…

Na pitanje kako je pandemija korona virusa uticala na rezultate globalnog IoT tržišta, vlasnik i direktor beogradske kompanije BitGear Dejan Dramićanin kaže da je teško dati precizan odgovor, pošto je, za razliku od nekih drugih oblasti, aktuelna situacija uslovila i određene pozitivne promene u ovoj specifičnoj industriji.

„Neke stvari su bolje i drugačije nego pre, dok su druge postale zastarele. Ima tu tendencija koje su vrlo interesantne, kao što je rad od kuće, koji se ranije pojavljivao samo kao tema, a sad se preko noći konkretizovao. Generalno, postoje dva jasna pravca u daljem razvoju IoT tehnologija. Prvi podrazumeva takozvane ‘wearable’ pametne uređaje, koje ljudi svakodnevno nose i koriste, i taj poslovni segment bio je u rastu i pre pandemije, dok je čitava ova situacija oko pandemije zapravo samo ubrzala razvoj u B2B sektoru industrije. Mnoge kompanije sada mogu da unaprede svoje poslovanje primenom povoljnih AI rešenja, algoritama za mašinsko učenje ili senzora najrazličitijih veličina“, objašnjava Dramićanin.

Prema njegovim rečima, pomenuti trendovi nisu iznenadili proizvođače softverskih rešenja i gotovih proizvoda u razvojnom smislu, koliko u rastu obima tražnje. S druge strane, čak ni kriza izazvana pandemijom, to jest zastojima u lancima snabdevanja, nije toliko bila neočekivana, barem kada se sagleda u svetlu kretanja uobičajenih investicionih ciklusa u savremenom kapitalizmu, smatra naš sagovornik.

Manjak čipova pogađa velike kompanije

BitGear za potrebe svojih proizvoda nabavlja čipove, a novonastali deficit u isporukama poluprovodnika ovo domaće preduzeće nadomestilo je, za sada, većim lagerovanim zalihama.

„Iako imamo više od 40 zaposlenih, kao relativno mala firma u odnosu na velike međunarodne proizvođače mi možemo relativno brzo da prilagodimo svoj industrijski dizajn, upotrebu čipova, ili efikasno pronađemo zamenu za količine koje su nama potrebne. Cela ta disrupcija u lancu snabdevanja mislim da će se raščistiti do kraja sledeće godine. Zbog njega su u najvećem problemu svakako automobilske kompanije, jer one teško menjaju dizajn svojih modela i trebaju im ogromne količine malih čipova za razne namene„, komentariše Dramićanin.

Pored njih, u zavisnosti već od oblasti proizvodnje, izdvaja se još nekolicina potencijalno ugroženih proizvođača. Primera radi, kompanije koje se takmiče na sve lukrativnijem tržištu konzola za video igre.

„Velike firme su celu situaciju, u principu, i zakuvale svojom neobuzdanom tražnjom, pa neka vide kako će se izvući. Postoje mnogo veći izazovi u poslovanju, pogotovo u Srbiji“, smeje se Dramićanin.

Rast ponude B2B digitalnih servisa

Business-2-Business proizvodi i usluge direktno su povezani sa digitalnom trasformacijom koja se odvija pred našim očima, a koju su mnoge kompanije do skoro odlagale. Na srpskom tržištu šira primena IoT uređaja u industriji ubrzana je, između ostalog, puštanjem u rad Telekomove LoRa mreže 2018. godine, koja je namenjena za komunikaciju takozvanih “low power” uređaja, kao što su mnogobrojni senzori.

IoT tehnologija nudi automatizovane mehanizme za obradu i ubacivanje mašinskih podataka u Big Data skladišta ili Hadoop klastere iz otvorenih izvora, i eventualno druge platforme za analizu. Drugim rečima, prikupljanje, skladištenje i analiza podataka sa industrijskih senzora, mrežnih očitavanja i drugih mašina povezanih na IoT, postalo je znatno izvodljivije, čime je povećana brzina usvajanja ovih procesa.

„Digitalna trasnformacija je bila do sada na nivou predstavljanja iz PowerPoint prezentacija pre tog iznenadnog ubrzanja koje smo videli u poslednje dve godine. Kompanije sada definitivno više ulažu u digitalizaciju svojih projekata radi podizanja efikasnosti i snižavanja krajnjih troškova. Uporedo se dogodilo još nekoliko preklapajućih trendova – sve je važnije da se planeta očuva, pa je cirkularna ekonomija postala prisutna i u industrijskom dizajnu digitalnih servisa i uređaja“, napominje Dramićanin.

Njegov BitGear u ovom trenutku plasira nekoliko IoT uređaja, i radi na razvoju novih. Recimo, u opticaju je IoEye, koji korišćenjem mini-kamera triput dnevno u kompanijski cloud sistem šalje informacije iz svog okruženja i pogodan je za čuvanje različitih objekata koji su inače teže dostupni ljudskim rukama ili očima, ili IoRanger, milimaterski mali i isto toliko precizan radar za kontrolu u autonomnim vozilima. Pored toga, bavi se kreiranjem uređaja za daljinsku i digitalnu kontrolu uzgoja svinja i proizvodne potrošnje u silosima, i u tim oblastima nema konkurenciju na našim prostorima. Istovremeno, uz pomoć Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije razvija Plantometar, za merenje korišćenja đubriva i navodnjavanja sadnih kultura.

„Kompanije su prepoznale višestruku korist novih tehnologija. Reč je o dolazećoj neophodnosti, i toga su postala svesna čak i preduzeća koja pripadaju javnom sektoru. Zapravo, rekao bih da su privatne kompanije daleko skeptičnije kada se donose odluke o ulaganjima u nove oblasti“, kaže Dramićanin, koji je ujedno i član Saveta za saradnju nauke i privrede, i član srpskog tima za etiku veštačke inteligencije u konsultacijama sa UNESCO-om.

„Cilj mog vankompanijskog angažovanja je da se iskoristi generacijska šansa naše zemlje u digitalnoj transformaciji. Kako bi se to dogodilo mora da dođe do uvođenja potpune transparentnosti u javnim nabavkama i prepoznavanje velikih kompanija koliko im IoT rešenja domaćih preduzeća mogu biti od koristi da postanu efikasnije i donesu im uštede. Pre će ovi preduslovi mnogim malim proizvođačima biti odskočna daska da ostvare izvoz, nego konstantan trud da se predstave kao nekakvi startap jednorozi“, zaključuje Dramićanin.

Tekst je objavljen u prvom broju štampanog izdanja Biznis.rs