Četiri apoteke na 50 metara – kome se to isplati?

U novobeogradskom Bloku 23 uskoro se otvara nova apoteka iz lanca Benu, i to ne bi privlačilo pažnju da se u istom bloku u pešačkoj zoni već ne nalaze tri apoteke – na potezu od samo 50 metara – iz lanca Dr.Max, domaćeg lanca Oaza zdravlja, kao i samostalna „komšijska“ apoteka Bokvica.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, 1.180 apotekarskih ustanova, koliko ih je registrovano za delatnost trgovine na malo farmaceutskim proizvodima u specijalizovanim prodavnicama, ostvarilo je tokom 2022. godine ukupan prihod od 168,2 milijarde dinara ili skoro milijardu i po evra, odnosno oko 15 milijardi dinara više nego 2021. godine. Komšije se ipak pitaju – kome se isplati da radi izložen tolikoj konkurenciji?

„Da je moja apoteka pored nekog od velikih lanaca, ne bi mogla da opstane“, kaže u razgovoru za Biznis.rs Danijela Travica iz Travica Pharm. Na njenu sreću, uspela je da nađe odličnu lokaciju, pa se apoteka nalazi u naselju Zaklopača, na teritoriji beogradske opštine Grocka, i to u delu koji veliki lanci još nisu „otkrili“.

Danijela je apoteku otvorila pre nešto više od godinu dana, podigla je kredit kako bi pokrenula posao za koji se nada da će prerasti u porodični i naglašava da je u taj poduhvat ušla svesna da barem dve godine neće raditi sa profitom.

„Punjenje rafova apoteke na samom početku košta otprilike dva miliona dinara. Zatim barem dve godine plaćate valute, knjigovođu, eko i druge takse i borite se da preživite“, objašnjava naša sagovornica.

Borba je oštrija kako tržišni kolač koji treba podeliti postaje veći. Ukupan prihod od ove delatnosti iskazuje se u milijardama dinara i uporno raste već tri godine za redom – u 2020. apoteke u Srbiji ostvarile su 140 milijardi dinara prihoda, u 2021. taj iznos je porastao na 152,6 milijardi, da bi u 2022. dostigao 168,2 milijarde dinara, izračunao je CompanyWall.

Osvajanje tržišta nije jeftino ni za velike. Češki lanac Dr.Max je pre dve godine saopštio da je zatvoren finansijski aranžman koji obuhvata refinansiranje postojećih obaveza i obezbeđivanje dodatnih 940 miliona evra predviđenih za strateško širenje, uključujući i njihove operacije na srpskom tržištu.

Danijela Travica, međutim, upozorava da teren na kome se vodi tržišna utakcima nije jednak za sve, iako na prvi pogled važe uobičajena tržišna pravila.

„Mi mali ne možemo da se ‘razmahnemo’ jer veliki lanci ostvaruju popust na količinu, pa recimo jedan popularan lek protiv glavobolje njih košta 150 dinara po komadu, dok ga ja plaćam 190 dinara jer ne mogu da ‘povučem’ 5.000 kutija i ‘zarobim’ lager“, objašnjava naša sagovornica.

Ona je postavila granicu i kada je reč o asortimanu, pošto je od 2017. godine u apotekama dozvoljena i prodaja šminke, veša, igračaka i sredstava za čišćenje prostorija.

„Protivnik sam toga da dekorativna kozmetika bude u apoteci. Ne mogu ja da dajem savet oko toga da li će neka farba za kosu da se ‘primi’ ili ne – to je posao za frizera. Asortiman se, u krajnjem, bira prema lokalitetu, a stava sam i da je u apoteci mesto lekovima, medicinskim sredstvima i medicinskoj kozmetici. Jedini kompromis koji sam napravila kada je reč o asortimanu, iako nisam srećna zbog toga, su anatomske papuče“, ističe naša sagovornica.

Pitanje je, onda, kako može da se izbori za svoje mesto ako ponudu toliko suzi u odnosu na to što je omogućeno drugima, koji mogu daleko više da ulože u lokaciju, asortiman i marketing.

„Naša ključna prednost nad velikim lancima je usluga koju pružamo – mi smo tu da saslušamo, posavetujemo, upozorimo, i to je razlog zbog koga će se neko vratiti kod nas. Poverenje je trajno i to je najvažniji kapital svakoga od nas u ovom poslu“, ističe Danijela Travica.

Uređenje apotekarske delatnosti je zadatak koji je sebi na dnevni red stavila ne samo ta profesija već i država, i to kroz Nacrt strategije optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite. Među njima su uspostavljanje geografskih i demografskih kriterijuma za otvaranje novih apoteka, jačanje inspekcijske službe, širenje dijapazona usluga koje mogu pružiti magistri farmacije uz direktno plaćanje tih usluga od strane RFZO-a a predlaže se i razmatranje povećanja marže na lekove koji se izdaju na recept, a koja trenutno iznosi 12 odsto.

Danijela Travica smatra da bi najbolje bilo da se u Srbiji primeni „švedski model“ koji kaže da je cena leka ista bez obzira na to da li se radi o komšijskoj apoteci ili velikom lancu.

„Trebalo bi da se prema kvalitetu usluge opredeljujete da li ćete ući u apoteku ili ne, a ne da presudi da li je kod vas u toku akcija preko loyalty kartice, pa probiotik košta 300 dinara, a meni je nabavna cena 500 dinara. Tako veliki ‘gutaju’ male“, objašnjava naša sagovornica.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Apoteke u Srbiji – tržište vredno milijardu i po evra