Cene nastavljaju da rastu, kamate ih prate

Evropska centralna banka podigla je u četvrtak svoje kamatne stope za 50 baznih poena. Isto su u sredu uradile i američke Federalne rezerve, a za identično povećanje odlučila se i Banka Engleske. Nedelju dana ranije Narodna banka Srbije još jednom je podigla referentnu kamatnu stopu koja je sada dostigla nivo od pet odsto.

Novi rast kamata ECB uticaće i na dalje povećanje euribora – kamatne stope po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuju novac, a koja čini deo varijabilne kamate kod većine stambenih kredita u Srbiji (uglavnom indeksirani u evrima). Kolika će im biti nova mesečna rata bankarski klijenti će saznati već krajem decembra, kada bude obračunata najnovija vrednost tromesečnog i šestomesečnog euribora. Na dan 15. decembra tromesečni euribor vredi 2,062 odsto, a šestomesečni 2,493 odsto.

Dakle, centralne banke širom sveta nastavljaju svoj rat protiv inflacije podizanjem kamata, uz predviđanja da bi početkom 2023. godine mogle polako da uspore tempo rasta, ali i napomenu da je rast cena i dalje daleko iznad predviđenog cilja.

Ovakva monetarna politika preliva se i na region Jugoistočne Evrope, gde centralni bankari zemalja bivše Jugoslavije koje još uvek nisu u evropskoj monetarnoj uniji prate svoje kolege podižući referentne kamatne stope, a to se odražava i na kretanje kamata poslovnih banaka.

Biznis.rs vam u dva nastavka, danas i sutra, donosi pregled trenutnog stanja u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Srbija: Devet uzastopnih povećanja referentne kamate

Narodna banka Srbije je, posle dužeg perioda mirovanja referentne kamatne stope koja se nije menjala od decembra 2020, u aprilu ove godine odlučila da ključnu kamatu podigne za 0,5 odsto. Od tada do danas usledilo je devet uzastopnih povećanja, tako da trenutno referentna kamata iznosi pet procenata. To je u znatnoj meri “poskupelo” novac, odnosno zaduživanje u dinarima.

“Nastavak zaoštravanja monetarnih uslova neophodan je čak i u ambijentu preovlađujućeg uticaja faktora na strani ponude na inflaciju, kako bi se odlučno uticalo da ona ne bude postojanija u dužem periodu i kako se ne bi dodatno proširila. Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor je imao u vidu da kretanje inflacije u Srbiji, koja je u oktobru iznosila 15 odsto međugodišnje, i dalje u najvećoj meri određuju globalni troškovni pritisci. Ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta”, naveo je Izvršni odbor NBS u svom saopštenju nakon decembarskog sastanka.

Takođe su istakli da će u zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu.

“Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu”, saopštila je NBS.

Iz centralne banke su podsetili i da se bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije – u novembru je iznosila 9,7 odsto, čemu – kako kažu – znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima. Rast bazne inflacije usporio je u odnosu na prethodne mesece, što bi moglo da ukazuje na postepeno ublažavanje troškovnih pritisaka, koje bi moglo da se objasni i usporavanjem inflacije u zoni evra i usporavanjem rasta proizvođačkih cena kod nas i u međunarodnom okruženju.

Crna Gora: Blagi rast aktivne kamatne stope

Na pitanje kako ocenjuju kretanje kamatnih stopa u Crnoj Gori tokom 2022. godine iz Centralne banke Crne Gore za Biznis.rs kažu da ukupna prosečno ponderisana aktivna kamatna stopa beleži blago povećanje, uprkos izuzetno visokoj stopi inflacije koja je registrovana u ovoj zemlji poslednjih meseci, te snažnom povećaju euribora kao referentne kamatne stope koja se dominantno koristi prilikom obračuna rate za kredite sa varijabilnom kamatnom stopom.

“Naime, prema poslednjim raspoloživim podacima, prosečno ponderisana aktivna kamatna stopa u Crnoj Gori u novembru tekuće godine zabeležila je povećanje od 0,15 procentnih poena u odnosu na kraj 2021. godine, odnosno 0,13 procentnih poena u odnosu na prethodni mesec”, kažu iz CBCG.

Takođe navode da je važno napomenuti da je evidentan trend smanjenja učešća kredita sa varijabilnom kamatnom stopom u ukupnim kreditima, koji je u najvećoj meri podstaknut preporukom Centralne banke Crne Gore komercijalnim bankama da pripreme posebne programe zaštite klijenata koji imaju kredite sa varijabilnom kamatom.

„Načelno, programi banaka podrazumevaju informisanje klijenata o nastalim događajima (tendencija rasta euribora) i posledicama koje oni mogu izazvati na visinu i urednost servisiranja dospelih anuiteta klijenata, sa mogućnošću aneksiranja postojećih ugovora o kreditu i prelaska na fiksne kamatne stope. Takođe, dodatne mere podrazumevaju oslobađanje klijenata dodatnih troškova aneksiranja kredita, kao i mogućnost fiksiranja stope euribora za samo određeni vremenski period“, objašnjavaju iz CBCG.

Ukupno odobreni krediti sa varijabilnom kamatnom stopom u Crnoj Gori su na kraju novembra iznosili 794 miliona evra, i činili 26,42 odsto ukupnih zajmova. U odnosu na prethodni mesec ovi krediti beleže pad od 1,2 odsto.

Prosečno ponderisana efektivna varijabilna kamatna stopa za ove kredite na kraju novembra tekuće godine iznosila je 5,07 odsto i veća je za 0,4 procentna poena u odnosu na prethodni mesec.

„Kretanje i projekcije inflacije u srednjem roku ključne su determinante u određivanju budućeg trenda kamatnih stopa. Dakle, nivo kamata dominantno će zavisiti od mera vodećih monetarnih vlasti, prvenstveno Evropske centralne banke (ECB), koja nastoji da normalizacijom monetarne politike obuzda visoku inflaciju u uslovima velike neizvesnosti koja je podstaknuta uglavnom neekonomskim faktorima i geopolitičkim dešavanjima“, zaključuju centralni bankari Crne Gore u razgovoru za Biznis.rs.

Oni naglašavaju da, imajući u vidu aktuelna politička dešavanja u svetu, ne bi trebalo očekivati da će generatori inflacije presahnuti u kraćem vremenskom periodu.

„Stoga i najave zvaničnika ECB-a ukazuju na to da će nivo referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke nastaviti da raste u narednim mesecima. Ipak, procenjuje se da će tempo njihovog povećanja usporiti, odsnosno da će visina njihovog podizanja biti manja od dosadašnjih. Prema tome, možemo očekivati dalji umereniji rast kamata na kredite“, ocenjuju iz CBCG.

Sutra: Inflacija diktira tempo kamata u BiH i Severnoj Makedoniji