Istraživanje portala Biznis.rs: kamatne stope u regionu (2)

Inflacija diktira tempo kamata u BiH i Severnoj Makedoniji

AnalizaBankeBerzaIzdvajamoRegion

18.12.2022 12:14 Autor: Milica Rilak 8

Inflacija diktira tempo kamata u BiH i Severnoj Makedoniji Inflacija diktira tempo kamata u BiH i Severnoj Makedoniji
Centralne banke širom sveta nastavljaju svoju borbu protiv inflacije podizanjem kamata, uz predviđanja da bi početkom 2023. godine mogle da uspore tempo rasta, ali... Inflacija diktira tempo kamata u BiH i Severnoj Makedoniji

Centralne banke širom sveta nastavljaju svoju borbu protiv inflacije podizanjem kamata, uz predviđanja da bi početkom 2023. godine mogle da uspore tempo rasta, ali i napomenu da je rast cena i dalje daleko iznad predviđenog cilja. Ovakva monetarna politika preliva se i na region Jugoistočne Evrope, gde centralni bankari zemalja bivše Jugoslavije koje još uvek nisu u evropskoj monetarnoj uniji prate svoje kolege podižući referentne kamatne stope, a to se odražava i na kretanje kamata poslovnih banaka.

Biznis.rs vam u dva nastavka donosi pregled trenutnog stanja u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Bosna i Hercegovina: Nedostatak monetarne politike ide u korist uvoznicima

Centralna banka Bosne i Hercegovine jedina je u regionu koja održava monetarnu stabilnost u skladu sa currency board aranžmanom, što znači da izdaje domaću valutu uz puno pokriće u slobodnim konvertibilnim deviznim sredstvima po fiksnom kursu, pa jedna konvertibilna marka (KM) vredi 0,51129 evra – i to već 20 godina. Takav aranžman, međutim, vezuje ruke centralnoj banci kada je reč o inflaciji, koja je u BiH u oktobru dostigla međugodišnji nivo od 17,4 odsto.

„To praktično znači da je naša valuta izgubila na vrednosti koliko i evro, a nemamo pravo da štampamo novac. Naš novac je direktno povezan sa deviznim rezervama, pa ne postoji ni konekcija između centralne banke i privredne aktivnosti“, kaže za Biznis.rs ekonomski analitičar Zoran Pavlović, odgovarajući na naše pitanje o borbi protiv inflacije i posledičnom strahu od recesije ako se monetarna politika previše „zategne“.

Još jedna specifičnost je postojanje dve agencije za bankarstvo – u Republici Srpskoj (ABRS) i Federaciji BiH (FBA), čiji je zadatak da nadziru komercijalne banke i mikrofinansijske institucije. U Informaciji FBA o subjektima bankarskog sistema za treći kvartal ove godine konstatuje se da je došlo do poskupljenja kredita od početka godine, a pre svega zbog visoke stope inflacije i globalnog rasta kamatnih stopa.

Kako je navedeno, prosečan rast kamatnih stopa na kredite i privredi i stanovništvu je 13 baznih poena.

„S obzirom na rast euribora i dalji očekivani rast kamatnih stopa Evropske centralne banke (što se i desilo u četvrtak, 15. decembra), rast kamatnih stopa u BiH u kratkom roku vrlo je izvestan“, konstatuju u FBA.

Osvrćući se na period januar-septembar ove godine, FBA u izveštaju ocenuje da u proseku značajno brži rast kamatnih stopa na kredite nefinansijskim preduzećima sa periodom fiksne kamatne stope iznad pet godina ne predstavlja značajnu pojavu, jer se radi o kreditima sa tek tri odsto učešća u ukupnim novoodobrenim zajmovima.

Njihove kolege u RS su, međutim, otišle korak dalje reagujući na potencijalne posledice rasta kamatnih stopa i početkom jeseni usvojili Odluku o privremenim merama za ublažavanje rizika rasta kamatnih stopa, koja predviđa da će banke morati da umanje svoju dobit ukoliko klijentima povećaju kamate za više od dva procentna poena.

Ipak, u borbi protiv inflacije, Bosna i Hercegovina nema na raspolaganju instrumente koje potežu centralne banke u ostatku regiona, a dodatne probleme stvara sama priroda currency board mehanizma.

km
Foto: Shutterstock

„Zbog valutnog odbora smo u nekoj vrsti lokdauna. Kurs je fiksni bez obzira kakva je privredna aktivnost i da li rastu cene sirovina. To znači da nedostatak monetarne politike BiH ide u korist uvoznicima, a na štetu domaće proizvodnje i izvoza“, upozorava Zoran Pavlović i skreće pažnju da bi inflacija u narednom periodu mogla da dostigne i 20 odsto.

Ipak, uprkos manama valutnog odbora, sagovornik Biznis.rs objašnjava da niko i ne razmišlja o uvođenju plivajućeg kursa.

„Valutni odbor je deo Dejtonskog sporazuma, a kada je sklapan procenjeno je da su unutrašnje političke prilike nestabilne, i da bi dozvoljavanje ‘igranja’ sa kursom dovelo do hiperinflacije. Currency board je zato odabran kao najbezbednija opcija“, objasnio je Pavlović.

Severna Makedonija: Poslovne banke sporo reaguju na rast referentne kamate

U Severnoj Makedoniji inflacija je već u oktobru dostigla 19,8 odsto, a Narodna banka je poslednji, sedmi put ove godine korigovala referentnu kamatnu stopu na 4,25 odsto.

Profesor Zoran Ivanovski sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta za turizam i menadžment u Skoplju za Biznis.rs skreće pažnju da je 13. decembra povećana i kamatna stopa na blagajničke zapise, i to na 4,75 odsto, odnosno za pola procentnog poena, koliko je bilo i povećanje kamate na prekonoćne kredite i depozite.

„Na taj način se dodatno zaoštrava restriktivnost monetarne politike i ograničava količina novca u opticaju, čime se vrši pritisak na smanjenje inflacije koja u ovom momentu iznosi skoro 20 odsto na godišnjem nivou“, kaže Ivanovski i podseća da makedonska Narodna banka aktivno upravlja likvidnošću i preko intervencija na deviznom tržištu, a propisala je i protivciklični zaštitni sloj kapitala od 0,5 odsto, čime se dopunski jača otpornost bankarskog sistema.

Sagovornik Biznis.rs skreće pažnju i da je do aprila ove godine, vodeću ulogu u smanjenju inflacije u toj zemlji imala fiskalna politika, ali da se takva „podela posla“ nije dobro pokazala.

„Zbog ograničenog fiskalnog kapaciteta – visokog budžetskog deficita i porasta javnog duga – makedonska vlada nije mogla konkretnije da deluje na inflaciju, pa je uglavnom koristila mere zamrzavanja cena. Ovakva politika nije davala rezultate osim kreiranja nedostatka proizvoda u trgovini i veštačkog porasta cena glavnih proizvoda, pa je Narodna banka ‘preuzela kormilo'“, ukazao je profesor Ivanovski.

Poslovne banke, međutim, sporo reaguju na povećanje referentne kamatne stope, tako da se za sada beleži blagi porast pasivnih i aktivnih kamatnih stopa i to, kako za Biznis.rs naglašava Ivanovski, pre svega kao rezultat opreznosti banaka da ne prouzrokuju značajan porast kreditnih obaveza domaćinstava i kompanija.

O tome svedoče i oktobarski podaci o prosečnoj kamatnoj stopi na kredite privredi, koja je u oktobru iznosila 3,71 odsto, što je mesečni porast od 0,12 procentnih poena, odnosno 0,16 procentnih poena na godišnjem nivou.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja o kamatnim stopama u regionu: Cene nastavljaju da rastu, kamate ih prate  

  • JANA

    18.12.2022 #1 Author

    Nije samo kod nas bogami na celom Balkanu je haos ..

    Odgovori

  • LEPOSAVA

    18.12.2022 #2 Author

    Infalicija diktira tempo cini mi se svima

    Odgovori

  • Milovan94

    18.12.2022 #3 Author

    Kao i svuda tako i kod njih.

    Odgovori

  • GOCA BG

    18.12.2022 #4 Author

    Inflacija je svuda,negde manja negde veca…

    Odgovori

  • VOJKAN

    19.12.2022 #5 Author

    Kako trenutna situacija stoji, svuda je povuci potegni

    Odgovori

  • Coka13

    19.12.2022 #6 Author

    Svuda je manje-više isto. A ne deluje da će se uskoro situacija smiriti i promeniti.

    Odgovori

  • BOJANA

    20.12.2022 #7 Author

    Svuda je slično.

    Odgovori

  • goca87

    21.12.2022 #8 Author

    Ništa novo, svuda je tako..

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.