Istraživanje portala Biznis.rs: posledice svetske bankarske krize (2)

Centralne banke između suzbijanja inflacije i podržavanja likvidnosti

AnalizaBankeBerzaIzdvajamoPoslovanje

19.3.2023 08:01 Autor: Vladimir Jokanović 14

Centralne banke između suzbijanja inflacije i podržavanja likvidnosti Centralne banke između suzbijanja inflacije i podržavanja likvidnosti
Američke banke danima opsedaju Federalne rezerve tražeći od njih podršku svojoj likvidnosti nakon bankrota Banke Silicijumske doline (Sillicon Valley Bank – SVB). Da bi... Centralne banke između suzbijanja inflacije i podržavanja likvidnosti

Američke banke danima opsedaju Federalne rezerve tražeći od njih podršku svojoj likvidnosti nakon bankrota Banke Silicijumske doline (Sillicon Valley Bank – SVB). Da bi umirila širenje stresa u bankarskom sektoru, centralna banka SAD dala je bankama tokom prošle nedelje 160 milijardi dolara kroz popuste i pomoć za hitne slučajeve.

Istovremeno, najveće američke banke udružile su se da deponuju 30 milijardi dolara u First Republic Bank (FRB) u pokušaju da ojačaju svoje finansije i obuzdaju posledice prošlonedeljnog kolapsa dva velika zajmodavca u SAD – SVB i Signature Bank, prenosi Financial Times.

Podsetimo, SVB koja je na kraju prošle godine bila rangirana kao 16. najveća banka u SAD, sa 209 milijardi dolara imovine, i čiji su klijenti primarno američke tehnološke startap kompanije, iznenada je propala pre desetak dana. Dok je pokušavala da prikupi kapital kako bi nadoknadila depozite koji su naglo nestajali, banka je izgubila 1,8 milijardi dolara na državnim obveznicama čija vrednost je pala zbog povećanja kamante stope Feda.

JP Morgan, Bank of America, Citigroup i Wells Fargo će deponovati po pet milijardi dolara u First Republic Bank iz Kalifornije, dok će Goldmanh Sachs i Morgan Stanley uložiti po 2,5 milijardi dolara, a još pet banaka će deponovati po jednu milijardu.

„Postupci najvećih američkih banaka odražavaju njihovo poverenje u bankarski sistem zemlje. Zajedno raspoređujemo našu finansijsku snagu i likvidnost u širi sistem, tamo gde je to najpotrebnije“, navedeno je u zajedničkom saopštenju američkih banaka.

Foto: Beta/AP

Međutim, ostaje pitanje da li će to ojačati poverenje investitora u FRB, kao i u zdravlje bankarskog sektora uopšte.

Neki analitičari navode da je koordinirana akcija za jačanje First Republic Bank „izmišljeno glasanje o poverenju“ i da se rizik od neizvršenja obaveza sada širi na najveće američke banke. Prethodno je FRB saopštila da obustavlja isplatu dividendi „tokom ovog perioda neizvesnosti“, posle čega je vrednost njenih akcija naglo oslabila.

FRB ima obavezu da daje više novca nego što ima u depozitima klijenata, što je čini ranjivom na upravljanje bankom ako se nastavi širenje nepoverenja u bankarski sektor. Prema S&P Ratings, oko 70 odsto njenih depozita je neosigurano, prenosi ABC.

Američka vlada ohrabrila je banke da pomognu FRB, nakon što su njene akcije potonule. Ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen), predsednik Feda Džerom Pauel (Jerome Powell) i regulatori saopštili su da je to „iskaz podrške grupe velikih banaka koji je dobrodošao i pokazuje otpornost bankarskog sistema“. Fed je dodao da je spreman da obezbedi likvidnost svim institucijama koje ispunjavaju uslove.

Foto: Beta/AP

Sa druge strane Atlantika, Credit Suisse je zaustavila kolaps poverenja investitora nakon što je od centralne banke Švajcarske dobila kreditnu liniju od 50 milijardi franaka. Do toga je došlo nakon što je banka apelovala na vlasti da pokažu javnu podršku usled strmoglavog pada akcija, prenosi Bloomberg.

Najava najvećeg akcionara Credit Suisse da nema nameru da ulaže više u banku, uz nervozu investitora zbog kolapsa američke SVB, bili su dovoljan razlog za obezvređivanje njenih akcija.

Credit Suisse postala je prva velika globalna banka od finansijske krize 2008. godine koja je primila hitnu finansijsku pomoć, a njeni problemi podstakli su sumnje da li će centralne banke uspeti da održe svoju politiku agresivnog povećanja kamatnih stopa u borbi protiv inflacije. Jedan od glavnih uzroka krize u bankarskom sektoru su upravo visoke kamatne stope centralnih banaka.

Kako se navodi u izjavi Narodne banke Srbije za Biznis.rs, ključni rizik u ovom trenutku je rizik prelivanja krize i nepoverenja na druge banke na tržištu SAD i Evrope (pre svega one od sistemske važnosti), što se posredno može odraziti i na ostatak sveta. U cilju vraćanja poverenja u finansijski sistem, Fed, Trezor SAD i druga regulatorna tela su donela hitne mere kako bi smirili tržište i predupredili širenje posledica.

Azijsko-pacifičke banke otporne su na rizike koji su uočeni u američkom bankarskom sektoru, saopštio je Fitch Ratings, dodajući da je izloženost SVB i Signature Bank beznačajna za regionalne banke koje agencija pokriva, prenosi agencija Mina.

Fitch je objavio procenu banaka u Aziji i na Pacifiku nakon što je američka ministarka finansija navela da neće svi neosigurani depoziti biti zaštićeni u budućim bankrotima banaka.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Za srpske banke veća opasnost visoke kamatne stope nego slom SVB i Credit Suisse

  • SUNCOKRET

    19.3.2023 #1 Author

    Bojim se da je politika povećanja kamatnih stopa i kreirana u nekom centru moći duboke države upravo sa ciljem da se uništi kompletan bankarski sistem.

    Odgovori

  • STRAHINJA

    19.3.2023 #2 Author

    Za americke i crno i belo, ali sto svajcarske sve vise prilaze blizu bankrota, e to mi je vec ogroman alarm…

    Odgovori

  • kaćica

    19.3.2023 #3 Author

    Bice tesko suzbiti inflaciju.

    Odgovori

  • VANJA

    19.3.2023 #4 Author

    Kako li ce onda tek nase banke da prodju!

    Odgovori

  • Dea

    19.3.2023 #6 Author

    Izmedju dva zla manje biraj

    Odgovori

  • Milovan94

    19.3.2023 #7 Author

    Dosta je izazova pred centralnim bankama

    Odgovori

  • Ika

    19.3.2023 #8 Author

    Krece nova kriza

    Odgovori

  • MAJA

    19.3.2023 #9 Author

    Izmedu dva fronta

    Odgovori

  • COKA

    19.3.2023 #10 Author

    Bice kriza svuda jos veca, tako mi deluje

    Odgovori

  • Boba3

    19.3.2023 #11 Author

    Sve ce se preliti na male poslovne banke, a posle i na gradjane

    Odgovori

  • MARA

    19.3.2023 #12 Author

    Mislim da je ovo tek početak..

    Odgovori

  • Tina

    20.3.2023 #13 Author

    Sasvim je moguce

    Odgovori

  • Gaga45

    26.3.2023 #14 Author

    Ovde je svasta moguce

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.