Dolarsko tržište duga otvorenije prema Srbiji i istočnoj Evropi

Od početka godine država je bila aktivna na domaćem i stranom tržištu obveznica, kroz emisiju dve evroobveznice u dolarima, kao i prodaju dinarskih i obveznica denominovanih u evrima.

Prinosi na te hartije značajno su porasli u odnosu na one koje smo dobijali pre globalnog zahuktavanja inflacije i zatezanja monetarnih politika ključnih centralnih banaka, a kako za Biznis.rs kaže nekadašnji direktor Uprave za javni dug Branko Drčelić – sada je jasno da je dolarsko tržište likvidnije i raspoloženije za kupovinu naših i obveznica država sa istoka Evrope.

Tokom januara Srbija je na stranom tržištu prikupila 1,75 milijardi dolara preko dve evroobveznice koje je hedžovala u evro sa kamatama od 2,9 i 3,1 odsto plus šestomesečni euribor za petogodišnje, odnosno desetogodišnje hartije od vrednosti.

Na domaćem tržištu je preko dinarskih obveznica prikupila 27,16 milijardi dinara za dvogodišnju i 10,13 milijardi dinara preko 12,5-godišnje obveznice, a prodala je i dvogodišnje obveznice u evrima za 37,53 miliona evra.

„Emitovanje aktuelnih evroobveznica podseća me na emisiju prve takve dužničke hartije koju smo emitovali 2011. godine. Isto je bio krizni period – tad je postojala neizvesnost oko grčkog duga i reakcije Evropske unije na grčku krizu i postojale su spekulacije oko opstanka evrozone. Takođe, aktuelna emisija izgleda da je dobro prošla kod američkih investitora, dok se čini da je sada, kao i pre više od deceniju, evropsko tržište duga zatvoreno za naše i obveznice drugih država sa istoka Evrope“, kaže za Biznis.rs Branko Drčelić, koji je na čelu Uprave za javni dug bio do 2018. godine.

Preko evroobveznice iz 2011. godine prikupljeno je dve milijarde dolara, ali sa izuzetno visokim prinosom od 7,5 odsto.

„Tada smo procenili da je to jedini momenat kada možemo da se zadužimo, s obzirom na tadašnju situaciju i neizvesnost koja je vladala na finansijskom tržištu, i da emitujemo evroobveznicu u dolarima, što je tada bilo jedino moguće. U tom trenutku, međutim, hedžovanje je bilo izuzetno nepovoljno – kamatna stopa u evrima iznosila bi devet odsto fiksno i javnost to tada ne bi dobro prihvatila“, ispričao je Drčelić objašnjavajući zašto je doneta odluka da se „ostane u dolaru“.

„Aktuelna emisija opet je pokazala da je dolarsko tržište likvidnije i otpornije na šokove, i da je otvorenije za istočnu Evropu. Prinosi jesu skočili, ali država ponovo mora da se zadužuje, pa je izlazak na tržište bio nužnost, s obzirom na visinu duga koji dospeva ove godine“, ocenio je Drčelić.

Ukazao je i na pitanje zanovljavanja pozicija u dinarima.

„Prema poslednjim podacima sa portala Uprave za javni dug, ove godine dospeva oko 300 milijardi dinara – dakle duga u nacionalnoj valuti. Pitanje je da li ćemo to zanoviti u dinarima ili opet u dolarima, pa hedžovati u evro, kao i kakva će biti ročnost“, ukazao je Drčelić.

Ističe, međutim, da su dileme oko iznosa, valute i ročnosti uobičajene za to tržište, dok je ono što se dešavalo poslednjih godina, sa izuzetno niskim prinosima i kamatama, „uljuljkivanje“ iz koga su svi morali da se trgnu.

„Sad može da se postavi pitanje da li je trebalo još bolje da iskoristimo to što smo ušli u J.P. Morgan GBI-EM index, ili da se još više zadužujemo u dinarima u prethodnim godinama, pa da sada vraćamo te dugove sa nižim kamatama. Međutim, niti je zaduživanje nešto što se lako prihvata u javnosti, niti je budžetski prostor za tako nešto neograničen. Na kraju krajeva, tržište duga je takvo da šta god da uradite kajaćete se – ili što se niste više zadužili kad su kamatne stope bile niske ili što ste morali baš u određenom momentu po nepovoljnijim uslovima da se zadužite jer ste morali da finansirate predstojeće obaveze“, zaključio je Drčelić.