Srbija prikupila 1,75 milijardi dolara na tržištu obveznica

Republika Srbija emitovala je u četvrtak evroobveznice denominovane u dolarima ročnosti pet i deset godina, pri čemu je prikupljeno 1,75 milijardi dolara, a ukupna tražnja investitora iznosila je 11 milijardi dolara, saopštili su Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije (NBS), uz ocenu da to što je tražnja bila šest puta viša od ponude ukazuje na poverenje investitora.

„Više od 500 respektabilnih investitora iz celog sveta je pokazalo interesovanje za naše hartije od vrednosti. Reč je o najvećoj tražnji od kada Srbija emituje obveznice na međunarodnom tržištu“, izjavio je tim povodom potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.

Nove obveznice ročnosti pet godina emitovane su u iznosu od 750 miliona dolara po kuponskoj stopi od 6,25 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima koja, nakon realizacije hedžing transakcije, iznosi šestomesečni Euribor uvećan za 2,9 odsto. Obveznice ročnosti deset godina emitovane su u iznosu od milijardu dolara po kuponskoj stopi od 6,50 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima koja iznosi šestomesečni Euribor uvećan za 3,1 odsto.

Iz NBS je saopšteno da je tokom aukcije zabeleženo smanjenje troškova finansiranja (zahtevane stope prinosa investitora) za 45 baznih poena (0,45 procentnih poena), što je značajnije smanjenje u poređenju sa uporedivim evroobveznicama zemalja iz okruženja, emitovanih tokom ovog meseca.

Naveli su i da su međunarodni investitori bili spremni da prihvate i nižu stopu na srpske hartije od „fer vrednovane“ (negativan iznos premije za novu emisiju), odnosno da pristanu na nižu stopu od tržišne, za razliku od zemalja u regionu kod kojih su zahtevali dodatni prinos za novu emisiju.

„Činjenica da za Republiku Srbiju kontinuirano postoji ogromno interesovanje najuglednijih investitora, čak i u ambijentu višestruke krize koja je pogodila svet u prethodnih godinu dana, govori o visokom poverenju koje kreatori ekonomskih politika u našoj zemlji uživaju u investicionoj javnosti, odnosno o uverenosti investitora da Srbija čuva ukupnu makroekonomsku stabilnost“, istakla je guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Siniša Mali je istakao da je prosečna stopa zaduživanja na portfolio javnog duga krajem godine iznosila 2,8 odsto, te će srpske javne finansije moći da iznesu nove cene na tržištu.

Poručio je da je svet već tri godine u krizi, da je 2023. godina u kojoj će biti mnogo izazova, ali da su srpske javne finansije stabilne i spremne za prelivanje svetskih ekonomskih trurbulencija.

Naglasio je da je jedan od prioriteta naše ekonomske politike efikasno upravljanje i kontrola javnog duga, te da će krajem meseca januara udeo javnog duga u BDP-u iznositi 50,2 odsto.