Kupovina vikendice na kredit samo ako je uknjižena kao stan ili kuća

Kupovina vikendica u poslednjih nekoliko godina, odnosno od početka pandemije korona virusa, značajno je porasla, pa su se građani često obraćali bankama za pozajmicu za ovakvu vrstu nekretnine. Međutim, vikendicu ne možete kupiti na kredit ako je uknjižena kao vikend kuća, vikendica ili apartman.

Naime, stambeni kredit je namenski zajam koji se isključivo odobrava za kupovinu stambene jedinice (objekta koji je uknjižen kao stan ili kuća), odnosno za rešavanje stambenog pitanja.

“Čak i ako obezbedite drugu nekretninu koja je uknjižena kao stambena jedinica za hipoteku, banka bi trebalo da vas odbije za realizaciju ovakvog kredita. Kupovina vikendice može se realizovati uz pomoć gotovinskog kredita koji se odobrava na maksimalno 71 mesec, sa nešto višim kamatama nego kod stambenih kredita”, kaže u razgovoru za Biznis.rs kreditni savetnik agencije City Expert Snežana Vukmirović.

Gotovinski krediti su nenamenski, što znači da klijenti ne dokazuju banci na šta se troše sredstva, tako da nema tačnog podatka koliki procenat ovog tipa nekretnina se kupuje uz pomoć kredita.

“Kupac manjeg objekta koji se nalazi u vikend naselju uknjižen kao vikendica sigurno će se u kupoprodajnom ugovoru pojaviti kao gotovinski kupac”, ističe Vukmirović.

Ona navodi da su apartmani koji se nalaze na Zlatiboru, Kopaoniku ili u banjama uglavnom uknjiženi kao stanovi u višeporodičnim stambenim zgradama i kao takvi oni mogu biti predmet kupovine i hipoteke, a moguće je i odobrenje stambenog kredita.

Ali, u zavisnosti od lokacije i katastarske opštine u kojoj se nekretnina nalazi, banka može da zatraži učešće koje je veće od 20 odsto.

“Do marta ove godine imali smo jedan lep period, gde je vrednost euribora bila u minusu i pozajmice bilo koje vrste bile su jeftinije u odnosu na prethodne godine. Situacije koje su nas zadesile, poput pandemije korona virusa i energetske krize, uticale su da novac poskupi i da dođe do povećanja referentnih kamatnih stopa. One su sastavni deo nominalne kamate i dovode do njenog povećanja”, kaže Vukmirović.

Trenutne kamate u bankama su na nivou iz 2010. godine – oko 5,2 odsto varijabilna, odnosno 6,95 odsto fiksna, s tim što svega nekoliko banaka nudi mogućnost da se klijenti zaduže po fiksnim kamatnim stopama.

Kako je za Biznis.rs nedavno izjavio profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Ismail Musabegović, banke ne smeju da daju kredite, pogotovo ne dugoročne, sa fiksnim kamatama.

“Na primer, ako je sada referentna kamatna stopa četiri odsto, za kredite će da bude pet-šest, a fiksna bi morala da bude osam, devet ili deset za takvu vrstu zajma. To je neatraktivno za one koji žele kredit. Jedino u slučaju da misle da će se ovakva situacija nastaviti u jednom dužem periodu, pa se zbog toga odluče za tako visoku fiksnu kamatu”, rekao je Musabegović.

Kreditni savetnik Snežana Vukmirović ocenjuje da se već oseća uticaj povećanja kamatnih stopa na tražnju stambenih kredita.

“Povećanje kamate uticalo je na odluku jednog broja građana da trenutno odustanu od kupovine stana, ali i dalje je u bankama značajan broj kreditnih zahteva. Često je klijentima isplativije da plaćaju ratu kredita nego rentu, tako da klijent koji nekretninu kupuje za stanovanje sigurno neće lako odustati od kupovine. Problem se može pojaviti prilikom analize i odobrenja zahteva, jer su banke malo pooštrile kriterijume u odnosu na prethodne godine i rigoroznije su pri odabiru klijenata koje će kreditirati”, zaključuje naša sagovornica.