Najnovijom akvizicijom nastaje druga najveća banka na srpskom tržištu

Tačno pre godinu dana, na prošlogodišnjem Kopaonik Biznis Forumu, generalni direktor NLB Grupe Blaž Brodnjak rekao je da konsolidacija bankarskog sektora još nije ni blizu kraja i da očekuje da će se dodatno ubrzati u narednom periodu. On je tada ocenio da mali igrači na tržištu neće moći to da prate i da će slična situacija biti u celom regionu, a zaključak je glasio da bi na kraju Slovenija mogla da ima šest banaka, a Srbija najviše 10-12 banaka.

Na srpskom tržištu trenutno posluje 21 banka, a u četvrtak je jedna od vodećih – AIK banka, potpisala kupoprodajni ugovor o preuzimanju 100 odsto vlasništva Eurobank Direktne a.d. Srbija. Završetak transakcije očekuje se tokom ove godine, nakon ispunjenja regulatornih uslova i dobijanja potrebnih saglasnosti Narodne banke Srbije i drugih nadležnih regulatornih tela.

Kada ovaj proces bude okončan u Srbiji će ostati 20 banaka, a čini se da tu nije kraj daljem ukrupnjavanju bankarskog sektora.

“AIK banka je do sada bila aktivan učesnik u konsolidaciji bankarskog sektora u zemlji, ali i u regionu. Nakon godinu dana drago mi je da nastavljamo sa ostvarenjem naše strategije rasta. Sa ovom planiranom akvizicijom ostvarujemo dalje širenje poslovanja i jačanje svoje pozicije na domaćem bankarskom tržištu, sa ciljem da kontinuirano pružamo inovativnu ponudu koja će u potpunosti odgovoriti potrebama naših klijenata. Realizacijom ove transakcije, nakon ispunjenja regulatornih uslova i dobijanja potrebnih saglasnosti, postali bismo druga po veličini bankarska grupacija u zemlji, sa snažnim kapitalom i stabilnom bazom zadovoljnih klijenata“, rekla je Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK banke, nakon potpisivanja ugovora.

Savić: Nastavak ukrupnjavanja sasvim očekivan

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da banke u Srbiji posluju po tržišnim principima i da je nastavak konsolidacije, odnosno ukrupnjavanja bankarskog sektora, sasvim očekivan. On smatra da je logično da veće banke “gutaju” male, ali i da manje banke traže spas od problema u koje zapadnu pripajanjem većim konkurentima.

“Bankari su prepušteni pravilima tržišta, a ne treba zaboraviti da smo mi već dve godine unazad u krizi – još od pandemije kada su pojedine banke na samom početku zapale u probleme, da bi se sve nastavilo sukobom u Ukrajini. Probleme ima i deo finansijskog sektora koji posluje sa Rusijom, ali i ostale banke, zbog svih okolnosti koje su nastale kao posledica globalnih dešavanja”, objašnjava profesor Savić u razgovoru za Biznis.rs.

On ocenjuje da je konsolidacija očekivan proces i podseća da ni bankama “ne cvetaju ruže”, iako građanima, odnosno klijentima, možda izgleda tako. Naime, cena novca raste i u Srbiji, pa pored kamata koje banke naplaćuju svojim korisnicima raste i cena zaduživanja po kojoj one prethodno nabavljaju sredstva na međunarodnom tržištu.

“Mere Narodne banke Srbije pomogle su bankarskom sektoru da lakše prođe kroz krizu na početku pandemije, ali sada je sasvim očekivano da počne da raste broj građana i firmi koje će makar povremeno biti u docnji kada je reč o otplati kredita. Naime, ljudi su na početku pandemije imali određene rezerve, manje ili veće, a rast kamata nije bio tako dramatičan. Sada su zalihe na izmaku, dok kamate nastavljaju da rastu, kao i euribor za one koji već imaju u otplati kredite sa varijabilnom kamatnom stopom”, ističe naš sagovornik.

Profesor Savić navodi da je klijentima na raspolaganju uglavnom ostalo samo reprogramiranje kredita, kao delimično rešenje za kašnjenje u otplati, ali napominje i da na taj način samo produžavaju ukupno trajanje zajma i pritom povećavaju ukupnu sumu koju će na kraju platiti banci.

Dodaje da bi centralna banka trebalo da razmisli o načinu da edukuje ljude o funkcionisanju kredita i njihove otplate, jer mnogi inače obrazovani ljudi ne znaju da veći deo rata na početku čini kamata, da bi se tek pri kraju otplaćivala glavnica.

Nije lako odrediti optimalan broj banaka

Trend konsolidacije bankarskog tržišta Srbije praktično je otpočeo 2005. i 2006. godine ulaskom nekoliko stranih igrača koji su danas vodeće banke u Srbiji. Kako je krajem prošle godine u intervjuu za Biznis.rs ocenila Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste banke, proces je usporen nakon globalne finansijske krize 2008. godine, pa ponovo nastavljen 2016. godine, otkad se i intenzivirao.

“Neminovno je da će banke ukrupnjavanjem pokušati da ostvare zadovoljavajuću profitabilnost, boreći se sa konkurentskim pritiscima, kako u tradicionalnom poslovanju, tako i sa eksternim pritiscima fintech kompanija. Nije lako odrediti optimalan broj banaka, kako za naše, tako i za druga tržišta. Kolika je prava mera, zavisi od razvijenosti i navika klijenata, a vreme će nam pokazati koji je to broj”, zaključila je tada Jasna Terzić.

Podsetimo, prošle godine je završen proces spajanja NLB i Komercijalne banke, a pre toga je OTP banka kupila Vojvođansku banku 2017. godine i Societe Generale nešto kasnije. Krajem 2021. godine Direktna banka iz Kragujevca pripojila se Eurobanci. Raiffeisen banka a.d. je akvizirala Credit Agricole Srbija a.d., nakon čega je ta banka preimenovana u RBA, a prethodno je Opportunity banka iz Novog Sada promenila ime u „3 bank“.