Visoke kamatne stope u SAD ostaju na duže

Američke berzanske akcije oslabile su nakon što je predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel (Jerome Powell) rekao na godišnjem simpozijumu u Džekson Holu da će centralna banka pažljivo postupati u pogledu svakog daljeg povećanja kamatnih stopa.

Pauel je istakao da prethodna povećanja kamatnih stopa tek treba da daju rezultate i uspore ekonomiju, što je argument za održavanje stablnih stopa za sada, prenosi Wall Street Journal. Najnovija poslovna istraživanja izazvala su sumnju u snagu ekonomije u avgustu, iako su potraživanja naknada za nezaposlene ostala blizu istorijski najmanjih.

Investitori su podeljeni u vezi sa očekivanjima još jednog Fedovog povećanja kamatne stope ove godine ili njihovog zadržavanja na sadašnjem nivou. Prinosi na obveznice porasli su posle Pauelovog govora. Prinosi na desetogodišnje državne obveznice porasli su na 4,271 odsto, a prinosi na dvogodišnje obveznice na 5,091 odsto.

Vrednost akcija kompanija koje se kotiraju u tri najvažnija američka berzanska indeksa, oslabile su. Dow Jones i S&P 500 oslabili su za po 0,2 odsto, a Nasdaq za 0,3 procenta. Evropske akcije blago su porasle u očekivanju obraćanja predsednice Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde). Međutim, Lagard je izbegla diskusiju o kamatnim stopama i na marginama skupa dala intervju za Bloomberg u kome je samo ponovila dosadašnje stavove da će „ECB pažljivo posmatrati statističke podatke koji pristižu i da je kranji cilj vraćanje inflacije na nivo od dva odsto“. Pitanje je kako će se ovaj oprez predsednice ECB odraziti na evropsko tržište kapitala u ponedeljak.

Kineski berzanski indeksi ukupno su oslabili, ali su akcije kompanija za nekretnine ojačale nakon što je Peking predstavio nove mere za ublažavanje pada u sektoru nekretnina. Japanski Nikkei izgubio je dva odsto vrednosti.

Osnovna inflacija u SAD, prema indeksu potrošačkih cena, iznosila je 3,2 odsto u julu, što je znatno niže od maksimalnih 9,1 odsto, ali iznad junske stope inflacije od tri odsto. Zbog toga, Fed ostaje fokusiran na rizik od povećanja inflacije.

Pauel je istakao da je Fed sada usresređen, ne samo na rizik da premalo pooštri monetarnu politiku, pomažući inflaciji da se učvrsti, već i na previsoko podizanje kamatnih stopa. „Previše bi moglo da nanese nepotrebnu štetu ekonomiji“, rekao je predsednika Feda, prenosi Financial Times.

Od marta prošle godine, Fed je povisio referentnu kamatnu stopu sa oko nule na raspon od 5,25 do 5,5 odsto, nivo koji je Pauel u petak opisao kao „restriktivan, koji vrši pritisak na ekonomsku aktivnost, zapošljavanje i inflaciju“.

Fed se suočava sa teškim zadatkom u narednim mesecima da najpre utvrdi da li zvaničnici treba da povise referentnu kamatnu stopu iznad trenutnog maksimuma u poslednje 22 godine, a zatim mora da odluči koliko dugo će zadržati povišene stope pre nego što razmotri bilo kakvo smanjenje.

Očekuje se da će centralna banka odustati od još jednog povećanja kamatnih stopa na idućem sastanku svog Federalnog komiteta za otvoreno tržište u septembru. Neki akteri na tržištu očekuju da će poslednje povećanje kamatnih stopa Feda uslediti u oktobru i da će biti za 0,25 odsto, dok se smanjenje stopa ne očekuje pre 2024. godine.

Iako se čini da debata o hitnim političkim akcijama nije rešena, zvaničnici su jedinstveni u svojoj oceni da će vraćanje inflacije u ciljani okvir od dva odsto biti spor proces koji će verovatno zahtevati od centralne banke da zadrži svoju referentnu kamatnu stopu visokom tokom dužeg perioda.