Globalne berzanske akcije oslabile za 20 odsto u 2022. godini

Svetske akcije bile su stabilne poslednjeg dana trgovanja u 2022. godini, ali je globalni berzanski indeks MSCI oslabio oko 20 odsto tokom prethodnih godinu dana, zbog poremećaja izazvanih inflacijom i ratom u Ukrajini.

Proteklih 12 meseci bili su najgori za berze od finansijske krize 2008. godine.

Dolar, koji je imao korist od povećanja američkih kamatnih stopa ostvario je najbolji godišnji učinak u poslednjih sedam godina, prenosi Reuters. Američke Federalne rezerve i druge centralne banke borile su se protiv inflacije u uslovima prekida u lancu snabdevanja, energetske krize i rata u Ukrajini.

Tržišta su pokušavala da predvide kada i za koliko će Fed i druge centralne banke povisiti kamatne stope. Sve berze od njujorškog Wall Streeta do Londona, Frankfurta i Šangaja zabeležile su značajne gubitke. Fed je od marta povisio stope za ukupno 425 baznih poena, a većina drugih centralnih banaka sledila je mere američke centralne banke.

Američke akcije zabeležile su u četvrtak rast od jedan do 2,5 odsto, podstaknute podacima koji pokazuju rastuća potraživanja za nezaposlene u SAD, što ukazuje na to da bi povećanje kamata moglo da počne da hladi potražnju za radnom snagom. Tržišta predviđaju da će stopa Feda dostići vrhunac oko pet odsto sredinom iduće godine.

Prošlogodišnje globalno slabljenje berzi koštalo je investitore ukupno oko 1.800 milijardi dolara, prema navodima magazina Fortune, a pored politike centralnih banaka postoji još nekoliko jakih razloga za to. To su problemi tehnoloških kompanija, recesija prihoda, Covid-19 u Kini, kao i eksplozivni rast u trgovanju kratkoročnim opcijama.

Tehnološki indeks Nasdaq 100 oslabio je za 35 odsto u 2022. godini. Kompanije kao što su Meta Platforms Inc. i Tesla Inc. izgubile su oko dve trećine vrednosti, dok su gubici Amazona i Netflixa oko 50 odsto. Tehnološke akcije osetljive su na promene kamatnih stopa. Prema godišnjem istraživanju Bloomberga, polovina investitora rekla je da bi selektivno ulagala u tehnološki sektor, konkretno u Amazon.

Očekuje se da će raniji otporni korporativni profiti oslabiti 2023. godine, jer pritisak na marže raste, a potražnja slabi među potrošačima. Predstojeća recesija zarada mogla bi da bude kao 2008. godine, a tržišta tek treba da plate cenu toga. Dosadašnje procene zarada pokazale su se kao previsoke.

Odluka Pekinga da početkom decembra ukine stroge mere suzbijanja širenja korona virusa mogao bi da bude prekretnica za kineski MSCI koji je padom od 24 odsto dao veliki doprinos gubicima na globalnom tržištu kapitala. Mnoge zemlje sada zahtevaju testiranje na Covid-19 za putnike iz Kine, što je negativno za globalni turizam i putovanja.

Tehnički podaci sve više podstiču svakodnevne pokrete kapitala, sa indeksom S&P 500 koji je imao promet akcija ispod proseka u 2022. godini. Profesionalni trgovci i institucije na bazi algoritama ušli su u te opcije trgovanja, kojima su donedavno dominirali mali investitori. To izaziva nestabilnost tržišta. S&P 500 izgubio je oko 19,2 odsto, a industrijski Dow Jones za 8,58 odsto u 2022. godini.

Takođe, vrednost tržišta kriptovaluta oslabila je za 1.700 milijardi dolara u 2022. godini, nakon što je dostigla vrhunac u 2020. i 2021. godini. Dolar je dobio više od osam odsto vrednosti tokom godine, ali je izgubio više od sedam odsto u poslednjem kvartalu ubog očekivanja da Fed neće značajno podići kamatne stope. Očekuje se da će godišnji pad vrednosti evra bito oko šest odsto.