Zašto kompanije odlaze sa Beogradske berze?

Samo tokom prošle godine sa Beogradske berze delistirana su 44 akcionarska društva, dok je tokom 2022. sa našeg tržišta kapitala otišlo još 48. U svetlu spekulacija da se i Messer Tehnogas, kompanija sa jednom od najlikvidnijih akcija, sprema za delistiranje zapitali smo se – zašto preduzeća napuštaju Beogradsku berzu?

„Trend povlačenja kompanija sa Beogradske berze traje gotovo neprekidno od svetske finansijske krize, a može se reći da je poslednjih nekoliko godina usporen, ali samo zbog činjenice da je gomila kompanija već načinila takav korak“, kaže za Biznis.rs glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić.

Tome u prilog ide i „istorija ispisivanja“, odnosno odluka o povlačenju akcija sa našeg tržišta kapitala. Iako naša berza uskoro obeležava 130. rođendan i svakako je beležila brojna listiranja i delistiranja, prva firma za koju može da se pronađe podatak o ispisivanju u dostupnoj digitalnoj arhivi je Geoprojekt iz Niša.

Skupština Geoprojekta odlučila je pre tačno 20 godina da povuče svoje akcije zato što je promenila pravnu formu i organizovala se kao društvo sa ograničenom odgovornošću.

Od 2004. do danas stotine preduzeća krenulo je istim putem, a samo tokom 2023. godine desila su se veoma interesantna „povlačenja“. Jedno od njih je isključenje akcija Luke Beograd, kompanije koja se našla u fokusu javnosti zbog pitanja tretmana malih akcionara, kao i procene vrednosti kapitala prilikom privatizacije. Akcije Luke Beograd ispisane su na zahtev današnjeg većinskog vlasnika – kompanije Metico Investment.

Početkom prošle godine sa Berze su isključene i akcije ALTA banke, i to pošto je završen postupak prinudnog otkupa akcija u kome su sve akcije otkupljene od jednog akcionara. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, jedini vlasnik ALTA banke danas je ALTA Pay Group iz Beograda.

U oba slučaja delistiranje je usledilo pošto su se stekli zakonski uslovi, a pre svih odluka skupštine akcionarskog društva, odnosno izdavaoca akcije, o povlačenju akcija sa regulisanog tržišta kapitala.

Od 2004. godine do danas sa Berze se povukao veliki broj firmi među kojima je najviše onih nepoznatih široj javnosti.

„Glavni razlog zašto kompanije napuštaju berzu jeste činjenica da ovo tržište vide isključivo kao obavezu i trošak, i da generalno nemaju nikakve koristi od te otvorenosti“, objašnjava Gujaničić za Biznis.rs.

Iza odluke o povlačenju može, međutim, da stoji i konkretan interes da se konsolidacija vlasništva „zacementira“.

„Neki većinski vlasnici kapitala su iskoristili činjenicu da je tržište akcija desetkovano, pa su taj preostali delić vlasništva otkupili po dosta nižim cenama od realnih, koristeći aktuelnu zakonsku regulativu. Uglavnom, u situaciji kada je tržište dosta slabo nadmoć većinskih vlasnika u odnosu na manjinske akcionare još više dolazi do izražaja, pa smo retko imali slučajeve da se po fer vrednosti mali akcionari ‘izbace’ iz kompanije“, ocenio je Gujaničić.

Na Beogradskoj berzi trenutno je listirano 891 akcionarsko društvo, ali naš sagovornik ističe da se u kontinuitetu trguje sa svega desetak akcija. Na Prime listingu su akcije pet kompanija – Aerodrom Nikola Tesla, NIS, Jedinstvo iz Sevojna, Fintel i Metalac iz Gornjeg Milanovca, dok su na Open Marketu akcije Dunav osiguranja, Žitopeka iz Niša, Impol Sevala i Messer Tehnogasa.

Prošle nedelje pojavile su se spekulacije da se Messer Tehnogas sprema za delistiranje i da su tri domaće banke angažovane kako bi obezbedile kredit za otkup akcija čija se cena u trenutku kada je ovaj tekst nastajao (12. februara oko 14 časova) kretala oko 19.519 dinara, što je rast od 6,62 odsto u odnosu na cenu zabeleženu u petak, 9. februara na zatvaranju trgovanja.

„Eventualno delistiranje nekog od članova koji ima veći ponder i veću likvidnost bio bi veliki udarac za ionako posrnulo tržište akcija. Primera radi, prošle godine je promet akcija pao na 26,4 miliona evra, što je u proseku 100.000 evra na dnevnom nivou ili za skoro 40 odsto lošiji rezultat u odnosu na godinu pandemije kada je tržište prethodni put dotaklo dno“, upozorio je Gujaničić.

Bez novih kvalitetnih akcija ovaj trend se, kako zaključuje, izvesno neće zaustaviti.

Dodajmo da se tokom 2007. godine – ili po izbijanju velike svetske ekonomske krize – sa Beogradske berze „ispisalo“ oko 220 preduzeća. Sledeće 2008. godine odluke o povlačenju donelo je još 215 kompanija, a 2009. godine oko 225 akcionarskih društava.

U pandemijskoj 2020. godini Beogradsku berzu napustilo je 65 preduzeća.