Buđenje domaćeg tržišta kapitala trebalo bi da podstakne dalji rast privrede

Domaće tržište kapitala je na jednoj od najnižih tačaka od svog nastanka. Geneza tog problema je dosta kompleksna, a ono što je svakako uticalo na takvo stanje je manjak angažovanja države. Čini mi se da je u nekim proteklim periodima sam proces privatizacije generisao tržište koje se dosta zahuktalo, ali je imalo jednu putanju razvoja koja je bila neodrživa i negde 2008. godine se pokazalo da je zapravo bilo na staklenim nogama. Prvi ozbiljniji tržišni šok je doveo do toga da se domaće tržište kapitala praktično uruši i kada gledamo neke komparativne analize zemalja regiona, vidimo da su se sva tržišta oporavila i u najgorim varijantama se nalaze na nivoima na kojima su bila te 2008. godine, osim srpskog, što je činjenica kojom se niko od nas ne ponosi. Naše tržište nije uspelo da ponovo dostigne te promete ili tržišnu kapitalizaciju kompanija.

Ovako Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, ocenjuje dosadašnje kretanje i trenutno stanje srpskog tržišta kapitala. U intervjuu za Biznis.rs on govori o aktuelnim dešavanjima na tržištu hartija od vrednosti, novom Zakonu o tržištu kapitala, državnim i korporativnim obveznicama, malim investitorima i digitalnoj imovini.

– Posle 2008. godine usledio je izlazak kvalitetnih kompanija sa domaćeg tržišta kapitala i to je dovelo do toga da mi sada moramo da pronađemo adekvatna preduzeća koja žele i imaju interes da se nađu na tom tržištu. Pojedina rešenja iz tih godina su svakako doprinela tome da se, na primer, banke isključe sa domaćeg tržišta kapitala, a znamo da banke vrlo često, naročito u zemljama regiona, predstavljaju okosnicu tržišta.

Mi sada imamo dvostruki izazov – ne krećemo od nule, već iz minusa, i na nama je da taj minus prevaziđemo. Zbog toga je neophodan angažman većeg broja institucija, jer radimo na više frontova – na povratku poverenja u tržište, motivaciji kompanija, revitalizaciji tržišnih institucija i samo u nekoj sinergiji i koordinaciji možemo očekivati pozitivne rezultate. Ipak, ja sam optimista i mislim da je već 2022. godina kada možemo očekivati pozitivne signale sa tržišta koji će samo doprineti da se pojave neki novi tržišni učesnici.

Da li to znači da vrlo brzo možemo očekivati pojavu i listiranje novih preduzeća na Beogradskoj berzi?

– Voleo bih da vidim neke kompanije možda već ove godine na Beogradskoj berzi. Svakako, i Berza prolazi jedan period revitalizacije i pronalaženja puta u budućnost, ali smatram da koraci koji su preduzeti u tom smislu mogu samo da donesu benefite celom tržištu. To će umnogome olakšati pristup i povećati vidljivost našeg tržišta kapitala u širim evropskim razmerama.

Komisija za hartije od vrednosti kao institucija pokušava da svakome ko joj se obrati, a ima intenciju da se pojavi na tržištu, pomogne u kontekstu pripreme kompletnog procesa, od ideje do realizacije. Siguran sam da ćemo u saradnji sa drugim relevantnim državnim institucijama pronaći još neke mehanizme da podstaknemo kompanije da iskoriste mogućnosti koje pruža tržište kapitala.

Krajem prošle godine donet je novi Zakon o tržištu kapitala. Šta to znači za sve učesnike na tržištu kapitala – investitore, emitente, trgovce akcijama?

– Suštinski, novi zakon ima dva cilja. Prvi je da nas u potpunosti uskladi sa evropskom regulativom i mi smo se tim zakonom prilagodili više od 10 evropskih direktiva i nebrojeno njihovih podzakonskih akata. Ali suština je da to nije krajnji domet zakona, cilj je da kreiramo jedan okvir za domaće tržište kapitala koji će i strani investitori moći da prepoznaju, a koji će i domaćim ulagačima i emitentima hartija od vrednosti pružiti neke mogućnosti koje dosad nisu imali.

S druge strane, cilj je da se pruži više zaštite, odnosno da se popravi nešto što je bilo boljka domaćeg tržišta kapitala, a to je dosta nesigurnosti i jedna konstantna borba za regularnost. Siguran sam da će period prilagođavanja biti dosta težak za sve tržišne učesnike, ali mislim da će vrlo brzo svi prepoznati benefite koje ta regulativa donosi i to su iskustva malo razvijenijih evropskih zemalja, koje su prošle kroz taj proces u proteklih nekoliko godina.

Očekujem da do trećeg kvartala ove godine, kada novi zakon stupa na snagu, uredimo i neke elemente koji će biti definisani podzakonskim aktima, a čini mi se da će to biti na zadovoljstvo svih, i nas kao regulatora i tržišnih učesnika. Svi ćemo morati malo da izađemo iz zone komfora u kojoj smo se nalazili proteklih dvadesetak godina, s obzirom na to da smo navikli na jedan način rada i funkcionisanja, ali smatram da će te nove mogućnosti koje nam se sada pružaju samo doprineti daljem razvoju našeg tržišta kapitala koje nije imalo najsvetlije dane u prethodnom periodu.

Razvijeno tržište hartija od vrednosti trebalo bi da donese nove mogućnosti domaćoj privredi za pristup svežem kapitalu i diversifikaciju izvora finansiranja?

– Sada je trenutak da domaće tržište kapitala ponovo profunkcioniše i da počne da obavlja funkciju koja bi primarno trebalo da ima, a to je kreiranje nove vrednosti i novog kapitala. To je nešto što je do sada u našoj regulativi falilo. Lično smatram da ako ne kreiramo neku novu vrednost ili ne podstičemo privrednu aktivnost, onda nema mnogo smisla ni u regulaciji, odnosno nadzoru te tržišne aktivnosti. Ono što bi trebalo da bude cilj svih nas je da domaća privreda ima pristup kapitalu i način da ga prikupi na efikasan način, a onda da pronađe efikasne i efektivne načine da taj kapital iskoristi. Sve to bi trebalo da podstakne dalji rast naše privrede i da konačno iskoristimo neke potencijale koje imamo u različitim sektorima, a s druge strane i da reformišemo određene oblasti u kojima smo dosta dugo bili fokusirani na aktivnosti koje ne predstavljaju budućnost svetske ekonomije.

Država je trenutno bitan učesnik na srpskom tržištu kapitala.

– Iskustvo zemalja sličnih Srbiji, uglavnom istočne Evrope koje su sada većinom članice EU, pokazuje da dok se država na ozbiljniji način nije umešala na tržište kapitala, pre svega u domenu kreiranja pravila igre i postavljanja sistema koji omogućava tržištu da nesmetano funkcioniše, nijedno od njih se nije razvilo. Na sreću, imali smo mogućnost da u prethodnom periodu komuniciramo sa velikim brojem kolega sa tih razvijenijih tržišta i vidimo da jedna Poljska, koja je bila primer tržišta sa najvećim brojem IPO-ova u prethodnom periodu, prosto nije mogla da se razvije dok se država nije ozbiljnije uključila u podršku tržištu kapitala.

U nekim drugim razvijenim zemljama EU, na primer Mađarskoj, država je prepoznala i pre same pandemije potrebu da se pojavi na tržištu korporativnog duga, odnosno korporativnih obveznica. Svedoci smo da je mađarska centralna banka nekoliko godina aktivno učestvovala na tom tržištu pomažući mađarskim kompanijama da budu još bolje i da ostvare svoje ambicije u jednom vrlo kompetitivnom okruženju, gde vidimo da i neke od najrazvijenijih zemalja EU koriste barijere za ulazak koje nikada ranije nisu postojale. Upravo u tom kontekstu se i pojavio jedan dodatni prostor koji je donela sama pandemija, a koji traži od svih državnih institucija da stanu iza domaće privrede, ne samo u smislu direktne finansijske podrške već prosto kroz kreiranje ambijenta koji će pomoći da lakše realizuju ambicije.

U najavi su i korporativne obveznice?

– Svedoci smo da krediti kao dominantan izvor finansiranja privrede imaju neka svoja ograničenja i mislim da i međunarodne finansijske institucije prepoznaju potrebu za diversifikacijom izvora, a prilično sam siguran da će ponovna pojava korporativnih obveznica na našem tržištu biti još jedan od signala kompanijama da domaće tržište ima šta da pruži.

Ono što je sigurno jeste da zbog geneze i načina nastanka našeg tržišta i privrede postoji jedan animozitet prema tržištu vlasničkih hartija od vrednosti. Mislim da će i vlasnici velikih kompanija daleko radije tržište iskoristiti u kontekstu dužničkih hartija od vrednosti, odnosno korporativnih obveznica, i prosto neće umanjivati svoj procenat vlasništva u kompanijama. Siguran sam da će tržište instrumenata duga, odnosno korporativnih obveznica, pružiti mnoge mogućnosti tim kompanijama da finansiraju svoje poslovanje u narednom periodu, a mi ćemo im kao institucija pomoći da se pojave na tržištu.

Ima li mesta na tržištu i za male, pojedinačne investitore, pošto građani takođe pokušavaju da diversifikuju svoja ulaganja? Štednja u bankama već neko vreme nije opcija.

– Osnovna stvar koju mali investitori moraju da imaju u vidu je da su to investicije koje treba da donesu neki dodatni prihod, kao i svuda u svetu. Ako gledamo najrazvijenije tržište, američko, vidimo da ogroman deo ulaganja dolazi upravo od malih investitora, da li direktno ili kroz neku formu institucionalnih investitora – osiguranje, fond… Svi oni uglavnom investiraju u poznata velika imena, poznate korporacije sa proizvodima koje svi mi koristimo na svakodnevnom nivou i to je neka osnova investiranja svuda u svetu. Vidimo neki brend ili kompaniju koja radi nešto dobro, mi to prepoznajemo kao dobro i želimo da poverimo svoj novac menadžmentu te kompanije da ga multiplikuje. Što bi rekle moje kolege sa Zapada, imamo “opciju a” – da investiramo u bankarski depozit koji ima apsolutnu logiku i određenu dozu sigurnosti, i sa druge strane imamo tržišne investicije koje su malo rizičnije, ali su prinosi neuporedivo veći.

Nešto slično će pružiti i domaće tržište kapitala. Na nama je da dodatno edukujemo ljude, da im prezentujemo mogućnosti i rizike koje nosi tržište, jer nema šanse za zaradu bez adekvatnog i proporcionalnog rizika. Ako niste spremni da se odvojite od neke količine novca i da na njega zaboravite – nemojte ni investirati. Dugoročno gledano, to je neki najzdraviji pristup. Ljudi obično emotivno posmatraju svoje investicije i bilo bi sjajno kada bismo svi mogli da budemo malo racionalniji u tom procesu, ali ponekad i emocija nije loša i može da dovede do pozitivnih rezultata.

Dokle se stiglo sa regulisanjem tržišta digitalne imovine?

– Novi Zakon o digitalnoj imovini je donet i stupio je na snagu, a mi smo trenutno u procesu licenciranja prvih tržišnih učesnika – imamo nekoliko izdavalaca digitalnih tokena, više kripto menjačnica… I mi i Narodna banka Srbije vrlo ozbiljno, u domenu svojih nadležnosti, pristupamo procesu licenciranja. Osnovna ideja je da građanima pružimo jedan dodatni nivo sigurnosti – ako nekome poveravaju svoj novac da imaju jedno razumno očekivanje da će se njihovim novcem raspolagati na adekvatan način.

Pokušavamo i dodatno da edukujemo ljude na tu temu, iako je to oblast koju ni mnogi razvijeniji regulatori ni investitori možda ne razumeju u potpunosti. Ako gledamo ukupnu kapitalizaciju tržišta digitalne imovine u poređenju sa tradicionalnim tržištima kapitala, recimo američkim, to je jedan mali deo tržišta, odnosno onaj deo novca koji su ljudi spremni da rizikuju i žele da naprave za sebe neku novu vrednost. Za sada se trudimo da posmatramo to tržište, da učimo što više o samom ekosistemu. U Srbiji postoji veliki broj IT kompanija koji se bave tim digitalnim univerzumom i imamo jedan sjajan proces dvosmerne saradnje sa njima.

Svakako, to nije vid investiranja koji je preferiran, kako od strane Komisije, tako i nekih drugih državnih organa, ali smatram da u tom ekosistemu ne postoji ništa negativno i da on može da bude samo jedan međukorak, naročito malim brzorastućim kompanijama, između startap situacije i razvijenog tržišta kapitala. Tako smo pokušali da modeliramo i sam Zakon o  digitalnoj imovini, da ta regulacija ne bude previše konzervativna i teška za kompanije koje treba da je primenjuju, a sa druge strane da imamo jedan minimum sigurnosti za investitore. Mislim da smo dobro odmerili, a sigurno je da će se i zakon menjati u skladu sa potrebama koje nam realnost bude nalagala, mi smo apsolutno spremni na to.

Da li očekujete da bi nova regulativa mogla uskoro da dovede do nekog IPO-a u Srbiji?

– Ja se iskreno nadam. Sve ovo što radimo kao neki krajnji cilj suštinski ima upravo to. Svi kojima je stalo do toga da se domaće tržište kapitala razvija rade sve na polju pomoći svima onima koji žele da iskoriste mogućnosti koje pruža tržište.

Na kraju dana, kvantitet nije krajnji cilj i vreme je to pokazalo. Više bih voleo da imamo tri kvalitetna emitenta koji će se pojaviti u narednim godinama na našem tržištu nego da ih ima deset, ali da se ispostavi da se u nekim slučajevima radi o prevari. Krajnji cilj daljeg razvoja tržišta kapitala je kreiranje poverenja iza koga ćemo svi mi kao državne institucije stajati. Radićemo sve da taj proces bude uređen, održiv i da dugoročno omogući najbolje rezultate.

Suština svega je da pozitivne efekte koje će osetiti tržište kapitala kao jedan mali segment domaće privrede prenesemo na našu ekonomiju uopšte. Mi smo lideri regiona kada su direktne strane investicije u pitanju, sada je došao red da budemo lideri i kada su u pitanju ove portfolio investicije. Ako uspemo to da ostvarimo mislim da ćemo napraviti pun pogodak i da ćemo onda videti prave efekte na širu ekonomiju.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u februarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs