Avio-industrija prošla kroz turbulentan period, pandemija bila alarm za buđenje

Na ovogodišnjoj PRO PR konferenciji  u Beogradu, jedan od predavača bila je i Aslihan Guven (Aslıhan Güven), direktorka korporativnih komunikacija aerodroma Sabiha Gokčen (Sabiha Gökçen Airport) u Istanbulu.

U razgovoru za Biznis.rs Guven kaže da je avio-industrija prošla kroz jedan turbulentan period, ali da je uspela da se izvuče nakon pandemije i vrati skoro na poslovanje od pre pojave Covida-19. Ipak, na rad nije uticala samo pandemija, već su tu i drugi faktori.

„Od ekonomskih padova i geopolitičke nestabilnosti do pandemije i prirodnih katastrofa, krize su dugo bile odlučujući faktor u vazduhoplovnoj industriji, ali nedavni poremećaji usled pandemije Covid-19 poslužili su kao poziv za buđenje za sve u ovoj industriji. Nekoliko ključnih oblasti zahtevalo je fundamentalno preispitivanje strategija, kao što je diverzifikacija tokova prihoda, jer su se pre pandemije avio-kompanije i aerodromi oslanjali na broj putnika, a kriza je dovela i do otpuštanja zaposlenih„, kaže naša sagovornica.

Guven dodaje da je vazduhoplovna industrija morala da se prilagodi promenljivom poslovnom okruženju, dok se čovečanstvo borilo sa nepoznatim virusom.

„Tada je ‘agilnost’ postala ključna reč za strategiju u skladu sa informacijama i uputstvima nadležnih. Svi uključeni akteri prilagodili su svoje poslovanje sa fokusom na zdravstvenu bezbednost i zahtevima za beskontaktna rešenja, poboljšane higijenske protokole i fleksibilne opcije rezervacije. Efikasan odgovor na krizu zahteva saradnju između avio-kompanija, aerodroma, vlada i organa javnog zdravlja. Deljenje informacija, koordinacija resursa i razvoj zajedničkih planova za vanredne situacije mogu ublažiti uticaj budućih poremećaja, prebroditi buduće oluje i podići naše poslovanje na nove visine. Da, pandemija je ostavila dugotrajne ožiljke, ali je takođe ponudila vredne lekcije za vazduhoplovnu industriju da u budućnosti bude otpornija i održivija“, objašnjava naša sagovornica.

Aerodrom Sabiha Gokčen u Istanbulu je 2023. godine oborio rekord po broju putnika, bilo ih je 37 miliona. U decembru prošle godine obavili su prvi ultra-dugačak let do Kuala Lumpura, puštena je u rad nova pista, i ta dva događaja uticala su na to da drugi po veličini aerodrom u Istanbulu zadovolji svetske standarde.

„Putnici i što veća potražnja naših usluga ključni su da bi aerodromi beležili rast. To je za nas normalna situacija zbog popularnosti Istanbula, kao jedne od najboljih turističkih destinacija u svetu. Imajući to u vidu, imamo tekuće projekte za proširenje kapaciteta, prilagođavanje novim trendovima putovanja, ulaganje u tehnološka/digitalna rešenja i razvoj novih ruta i partnerstava za poboljšanje iskustva putnika“, kaže naša sagovornica.

Putnici koji koriste avionski prevoz dolaze sa svih strana sveta, a na ovom istanbulskom aerodromu zaposleni misle o njihovim potrebama, te je strategija komunikacija veoma važna da bi se posao obavljao nesmetano i bez velikog zastoja.

„Aerodromi opslužuju širok spektar putnika sa različitim potrebama, a najvažnija stvar za kompanije poput naše koja se bavi uslužnim sektorom je fokus na putnika-kupca. Trudimo se da saosećamo sa njihovim željama i potrebama, i da im stvorimo prijatno i inkluzivno okruženje kako bi maksimalno uživali u svom iskustvu putovanja. Кoristimo efikasne strategije komunikacije, kao što je obezbeđivanje višejezičnih natpisa i najava kako bismo osigurali da su osnovne informacije dostupne svima, kulturološki prikladne prostorije za ishranu i verske potrebe, objekte prilagođene osobama sa invaliditetom kako bi se obezbedila pristupačnost unutar terminala i obučeno osoblje da vodi računa o različitim kulturološkim potrebama putnika“, objašnjava Guven i dodaje da je od velike važnosti i „zelena praksa“.

„Pošto aerodromi imaju značajan uticaj na životnu sredinu, primenjujemo zelene prakse za održivost životne sredine koje su od koristi i lokalnim zajednicama i ekosistemima. To uključuje minimiziranje potrošnje energije korišćenjem energetski efikasnih tehnologija i obnovljivih izvora energije, upravljanje otpadom sprovođenjem reciklaže i održivom gradnjom projektovanjem i izgradnjom objekata imajući u vidu održivost“, ističe naša sagovornica.

Multinacionalne kompanije daju prednost profitu

Multinacionalne kompanije mogu da oblikuju stvarnost, te da daju prednost profitu u odnosu na javni interes. One mogu uticati na javno mnjenje na različite načine, direktno i indirektno – odnosno da koriste marketinške kampanje u vidu manipulacije subjektima u njihovoj percepciji brendova. Takođe, one mogu da lobiraju kod vlada da bi stekle naklonost zvaničnika koji je u njihovom interesu. Zatim, korišćenjem platformi društvenih medija za direktnu interakciju sa potrošačima i dobijanje mišljenja javnosti koje će im takođe ići na ruku.

Sponzorstva i filantropske aktivnosti multinacionalne kompanije mogu da koriste kao način da njihovi klijenti misle da one rade u korist dobrobiti celokupnog društva. Efikasnost ovih različitih metoda može varirati, ali transparentnost i odgovornost je na strani menadžmenta, a svest javnosti i veštine kritičkog razmišljanja na strani publike, koja može da minimizuje ulogu ovih moćnih aktera u društvu.