Budžet najveća briga kupaca u Srbiji, prosečna dnevna potrošnja od 600 do 1.100 dinara

Rast cena i galopirajuća inflacija menjaju navike potrošača i njihov odnos prema kupovini. Prema podacima GfK Panela domaćinstava, u 2021. godini je nastavljen negativan trend u odnosu na 2020. pa je tako zabeležen pad odlazaka u kupovine za 5,4 odsto.

Dakle, činjenica je da odlazimo ređe, ali ipak trošimo nešto više novca po kupovini. Reklo bi se da su kupovine pažljivije isplanirane. Naučili smo da postanemo smart šoperi. Sve više nas zanima ponuda proizvoda koji su na akcijama i promocijama, ali smo naučili i da proizvodi trgovačke marke mogu biti adekvatna zamena za brend. S tim u vezi, u 2021. u odnosu na 2020. godinu, raste vrednosni udeo proizvoda kupljenih na nekoj vrsti promocije, kao i udeo privatnih robnih marki. Kada malo bolje zavirimo u potrošačku korpu, sveža hrana i dalje ima primat u odnosu na ostale kategorije.

Jedno od najaktuelnijih istraživanja, koje je kompanija GfK sprovela u 17 evropskih zemalja – Behavior Changes, kaže da ćemo se pod uticajem inflatorne krize najpre „odreći“ onih proizvoda koji nam pričinjavaju zadovoljstvo – slane i slatke grickalice i alkoholna i bezalkoholna pića.

Biznis.rs vam u dva nastavka, koja objavljujemo danas i sutra, donosi detaljnu analizu potrošnje i navika kupaca u Srbiji uz komentare analitičara i predstavnika državnih institucija, i prognoze za naredni period.

Kupci postaju “pametniji”

Prva veća promena se desila sa krizom koju je izazvala pandemija korona virusa, gde su kupci silom naterani da promene svoje kupovno ponašanje i smanje učestalost odlazaka u kupovine, a povećaju iznos novca potrošenog po jednom odlasku.

Direktor GfK u Srbiji i Hrvatskoj Predrag Ćirović ističe da to sigurno nije model ponašanja koji je karakterističan za kupca u Srbiji, ali je tako moralo biti.

“Kako je pritisak pandemije popuštao, reklo bi se da su kupci donekle zadržali taj model ponašanja sa nižom frekvencijom odlazaka u kupovine. Pored učestalosti, promenio se i sam proces kupovine. Kupci su se trudili da brže obave kupovinu kako se ne bi zadržavali preterano dugo u prodavnici. Kriterijum za izbor prodavnice nije više bila samo blizina, već i sigurnost i bezbednost za zdravlje. Birali su veće prodavnice, kako se ne bi izlagali riziku. Kupci su uglavnom išli u kupovinu sami, bez dece i ostalih članova porodice, što je moglo da utiče na impulsivne kupovine koje se obično dešavaju kada vodite decu”, navodi Ćirović u razgovoru za Biznis.rs.

Takođe, pandemija korona virusa uticala je da se više pozabavimo svojim zdravljem, tako da je primetan rast broja potrošača koji su počeli zdravo da se hrane.

“Raste učešće BIO, organskih proizvoda, naravno to još nije na nivou evropskih zemalja, ali se vidi rastući trend. Zatvaranje u kuće nas je nateralo da usavršimo kuvanje, tako da imamo rast broja onih koji spremaju sami. Sa novom inflatornom krizom sigurno je da se pritisak na budžet ponovo javlja kao glavna determinanta ponašanja kupaca. Kupci ne gomilaju više stvari kao za vreme korona krize, već kupuju samo ono što im je potrebno. Pokušavaju da optimizuju svoju korpu i dostignu najveću vrednost za svoj novac. Reklo bi se postaju sofisticirani i “pametniji” kupci”, ocenjuje Ćirović.

Budžet je trenutno najveća briga kupaca u Srbiji

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović kaže u razgovoru za Biznis.rs da je očigledno da građani zbog visokih cena kupuju manje.

“Potrošači su, kako zbog domaće tako i uvezene inflacije, prinuđeni da racionalnije pristupaju kupovini. Najviše će se smanjiti kupovina luksuznih proizvoda. Razumem da su cene nekih proizvode skočile, ali koliko nam je, recimo, zaista potrebno šećera u toku meseca? Građani nepotrebno prave zalihe osnovnih životnih namirnica. Može da se razume povećana potražnja za šećerom kada je sezona pravljenja džemova, slatka, voćnih sokova, ali kupovati po nekoliko desetina kilograma smatram neracionalim i nepotrebnim”, navodi Papović.

Prema poslednjim podacima, prosečna dnevna potrošnja u Srbiji iznosi od 600 do 1.100 dinara. Ovi brojevi pokazuju da građani strogo paze na kućni budžet.

“To je apsolutno evidentno. Po GfK podacima, od nekoliko glavnih trendova koji su se izdvojili u ovim kriznim godinama jasno je da je u Srbiji najviše izražen taj, kako smo ga mi nazvali, trend budžetiranja”, objašnjava direktor GfK u Srbiji i Hrvatskoj Predrag Ćirović.

Prema njegovim rečima, budžet je trenutno najveća briga kupaca u Srbiji, ispred zdravlja koje je bilo dominantno za vreme vrhunca pandemije. To praktično znači da je cena u fokusu i glavni kriterijum izbora velikog broja kupaca, da kupci pokušavaju na sve načine da optimizuju svoju korpu – kroz kupovine na promociji, biraju trgovine sa boljom promo ponudom, veće učešće privatne robne marke, traženjem jeftinijih alternativa za proizvode koje su ranije kupovali ili čak i izbacivanje određenih kategorija iz svoje korpe.

“Sve ove stvari su još jasnije kada pogledate GfK krizne segmente, koje pratimo otkako je počela korona kriza. Najveći broj kupaca u Srbiji, skoro 75 odsto, reklo je da je zabrinuto za svoje finansije i celokupnu krizu ili je na neki način osetilo efekte krize, kao što je smanjena plata ili gubitak posla. U skladu sa tim sentimentom se i ponašaju. Na to treba dodati i nisku kupovnu moć. GfK svakako nastavlja da prati sentiment kupaca u Srbiji i biće zanimljivo videte kako će se kupci ponašati u budućnosti”, smatra Ćirović.

Da li kupce u Srbiji očekuju prazni rafovi?

Kada je reč o snabdevenosti tržišta, prema rečima naših sagovornika nema većih problema i trgovci za sada uspešno održavaju popunjenost svog asortimana, jer kupci nemaju problema u pronalaženju potrebnih namirnica. Na pitanje da li tržište zadovoljava potrebe kupaca, naši sagovornici su saglasni da je asortiman u najvećoj meri potpuno zadovoljavajuć.

“Kada smo pitali kupce šta je za njih širok asortiman, oni su nam rekli da je to kada mogu da nađu sve što mi treba. Polazeći iz te perspektive, mislim da FMCG tržište u potpunosti zadovoljava potrebe kupaca u Srbiji, jer prosečan kupac se uglavnom kreće u okvirima standardnog seta proizvoda koji ulaze u potrošačku korpu i retko da nešto od toga ne može da nađe u najvećem broju trgovina, kako velikih tako i manjih, lokalnih”, kaže Ćirović i dodaje da se uvek javlja i jedan manji segment kupaca koji imaju specifične potrebe, posebno kada je u pitanju zdrava hrana ili specifične vrste sireva ili proizvodi različitog geografskog porekla, ali čak i kada je to u pitanju reklo bi se da je ponuda trgovaca takva da pokriva najveći deo potreba čak i najzahtevnijih kupaca.

Čak 70 odsto prodaje odlazi na proizvode na akcijama

Direktor kompanije Brand and care specijalizovane za konsalting u FMCG industriji Marko Purković navodi da je ključni izazov za FMCG industriju u narednom periodu, pre svega, usklađivanje cene proizvoda i mogućnosti potrošača i zbog toga smatra da je planiranje na kojem insistiraju kompanije gubljenje vremena.

“Trgovcima je potreban krizni menadžment koji bi reagovao na dnevnom nivou analizirajući situaciju na tržištu. Prema situaciji na terenu, tržište iz perspektive ponude apsolutno zadovoljava potrebe potrošača, ali se menjaju potrošačke navike, posebno u manje urbanim zonama. Činjenica je da robe ima, asortiman je tu, ali se kupovine smanjuju iz meseca u mesec. Pred nama je težak period, jer će prioritet u narednim mesecima biti računi za struju, komunalije i tada ćemo videti pravu sliku krize“, ocenjuje Purković u razgovoru za Biznis.rs.

On dodaje da sama aktivacija na proizvodu stimuliše kupce, jer se 70 odsto prodaje postiže na proizvodima koji su na akciji.

„Prodavci odlično poznaju psihologiju kupca i onda koriste termin popusta i za proizvode koji su neznatno jeftiniji u odnosu na standardnu cenu, kako bi podstakli impulsivnu kupovinu“, konstatuje Purković i tvrdi da će iz perspektive potrošača kategorija robnih marki zbog povoljnijih cena biti još popularnija.

„Robne marke su ozbiljna strategija koja dobija na popularnosti, što je jak udarac na brendove. Trgovci novac koji dobijaju od brendova direktno ulažu u razvijanje svojih robnih marki„, ističe naš sagovornik.

Kupovna moć stanovništva će direktno uticati na selekciju i planiranje asortimana.

„Kupovaće se ono što je neophodno, nešto bez čega se ne može. Manje će se ići na premijum proizvode. FMCG industrija najkasnije oseti krizu jer potrošač će da se odrekne nekih drugih izdataka kako bi kupio životne namirnice, što je bio slučaj za vreme pandemije. To će pratiti retaileri koji će imati robne marke baš u tim kategorijama, kao što su voda, mleko, kafa, brašno…“, ocenjuje Purković.

Pročitajte i drugi deo našeg istraživanja o navikama potrošača u vreme inflacije: Trgovci značajan deo krize preuzeli na sebe, petina prometa ograničena uredbama