Cene kvadrata nastavljaju da rastu, glavni faktori skuplji građevinski materijal, tražnja i inflacija

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u februaru ove godine izdato je 1.995 građevinskih dozvola što je gotovo za trećinu, tačnije 31,6 odsto, više u odnosu na isti period 2021. Od ukupnog broja dozvola u ovom mesecu, 78,5 odsto se odnosi na zgrade, a 21,5 odsto na ostale građevine.

Statistika kaže da je u Srbiji u februaru započeta gradnja 3.434 stana, prosečne površine 68,9 kvadratnih metara. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 8,4 odsto se odnosi na kuće, odnosno zgrade sa jednim stanom, a njihova prosečna površina iznosi 144,2 kvadrata. Čak 90,4 odsto stanova biće građeno u zgradama sa tri i više stanova, i njihova prosečna površina iznosiće 60,6 kvadrata.

Znače li ovi podaci da je tržište nekretnina imuno na globalnu krizu ili se i ovde menjaju neki trendovi?

Miloš Mitić iz agencije za prodaju i izdavanje nekretnina City Expert kaže u razgovoru za Biznis.rs da su na ovako veliki broj investicija uticala dva faktora. Prvi je što se u mesecima pre februara izdavalo manje dozvola, dok je drugi to što su investitori žurili da završe sa tim procesom pre izbora.

Takođe, naš sagovornik očekuje da je u martu izdato manje dozvola, što će pokazati podaci Republičkog zavoda za statistiku kroz nekoliko nedelja.

Kada je reč o tražnji, on kaže da je i dalje vrlo visoka, zbog čega nema nikakve tendencije pada cena, naprotiv.

„Investitori su dobar deo rasta cena inputa preneli na krajnjeg korisnika, te je u proteklih nekoliko meseci zabeležen rast cena koji je samo nastavak trenda od prošle godine koju je obeležilo konstantno poskupljenje kvadrata“, kaže Miloš Mitić.

Prema njegovim rečima, za sada nema pokazatelja koji bi nam rekli da će se rast cena stopirati, a možda bi pogodan momenat za to bio stabilizovanje tržišta građevinskog materijala, najpre u smislu čelika i gvožđa. To bi, ocenjuje on, dovelo do prestanka rasta jer bi ponuda bila povećana, pa bi se odnos ponude u tražnje promenio u odnosu na aktuelnu situaciju u kojoj je tražnja daleko veća.

Naš sagovornik podseća i na podizanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije (NBS) dok se, kada je reč o Evropskoj centralnoj banci (ECB), očekuje da euribor pređe u plus, zbog čega kupci imaju još malo vremena (dok je u minusu) da povoljnije plaćaju kredite.

Ukoliko bi došlo do rasta euribora, Mitić kaže da bi to smanjilo tražnju, što ne znači da će pasti cene, ali svakako znači da će se napraviti neki red.

„Ako dođe do povećanja euribora doći i će i do relativnog pada tražnje, što će doprineti nekoj vrsti stabilizacije cena“, objašnjava on.

Miloš Mitić objašnjava da je rast cena evidentniji kod novogradnje, iz prostog razloga što na nju utiče poskupljenje građevinskog materijala, a poznata je formula po kojoj investitor sve troškove prepiše na završni račun – kupcu stana.

Međutim, kaže da je takođe prisutan trend da vlasnici nekretnina u starogradnji pokušavaju da cenovno prate novogradnju, iako na vrednost njihovih nekretnina ne utiču građevinski materijali, jer su zgrade već sagrađene. Uprkos svemu tome, ne očekuju se prevelike ni iznenadne oscilacije. A svakako nije iznenađenje da građani koji imaju novca u nekretninama vide – čuvare vrednosti.

„Za sada ne deluje da će doći do neke vrste destabilizacije tržišta. Inflacija itekako gura tražnju za nekretninama. Svi ljudi koji imaju keš kupuju nekretnine kako bi zadržali vrednost svog novca“, naglašava Mitić.

Kada je, pak, reč o izdavanju stanova, Mitić kaže da je tražnja nikad veća zbog dolaska velikog broja radnika iz Rusije, odakle takođe može da se izvuče zaključak da ljudi kupuju stan kako bi ga odmah izdavali. Zbog ovog priliva ljudi došlo je do rasta cena stanarina, najpre zato što je tražnja veća od ponude, ali ne očekuje se da će se taj rast drastičnije odraziti na tržište.

„Ta tražnja je kratkoročna da bi se cena promenila na duže staze. Vlasnici stanova gledaju da ovu situaciju maksimalno iskoriste, pa dižu kirije i po 50 evra, ali ne bih rekao da će dugoročno biti tako, jer bi uslov bio da tražnja bude takva narednih pet-šest meseci“, objašnjava Mitić.

Inače, radi se o grupi inženjera i visokokvalifikovanim profilima koji su došli iz Rusije u Beograd i koji su platežno sposobni, te iznajmljuju stanove od 400 evra pa naviše, što je iznad ovdašnjeg proseka.

Podsetimo, kako se navodi u saopštenju RZS, predviđena vrednost radova novogradnje u februaru 2022. godine iznosi 73,1 odsto ukupno predviđene vrednosti radova.

Posmatrano geografski, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti – 35,3 odsto predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Raška oblast (17,4 procenta), Mačvanska oblast (9,5 odsto), Sremska oblast (7,8 odsto) i Južnobačka oblast (6,8 procenata), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 do 3,6 odsto.