DO KREDITA BEZ PREVIŠE GLAVOBOLJE Odluku gde i kako ćete uzeti bankarsku pozajmicu ne donosite naprečac, preporučuju finansijski savetnici

Kupovina nekretnine je jedna od teških odluka u svakom pogledu. Ako stan ili kuću  planirate da kupite na kredit tek tad nastaju glavobolje. Mnogo je stvari na koje treba obratiti pažnju kada se odlučite na bankarsku pozajmicu.

 „Vodite računa o kamati, naknadi za realizaciju ukoliko je ima, naknadi za administriranje kredita (obično je godišnja ili polugodišnja izražava se u procentima od ostatka duga), trošak osiguranja od gubitka posla ili kod penzionera osiguranja života. Kod nekih banaka je premija osiguranja već u kamati tj. to nije dodatni trošak, a kod nekih je to poseban trošak koji se naplaćuje jednokratno odmah ili mesečno uz ratu“, objašnjava Slađana Amidžić koja ima dugogodišnje iskustvo u bankarstvu kao direktorka filijale.

Ukoliko se kredit uzima u banci u kojoj se ne prima zarada, a klijent treba zbog kredita da pređe u tu banku, onda bi trebalo da imate na umu da će vam dodatni trošak biti i mesečno održavanje još jednog tekućeg računa.

Nezavisna finansijska savetnica i predsednica – Centra za finansijsku edukaciju i osnaživanje(CEFIN) Karolina Herbut, kaže da je veoma važno informisati se pre svega o kamatama kod više banaka i da se ne oslanjamo na to što nam je npr. jedan poznanik rekao „u ovoj banci su ti najbolji uslovi, sam sam se uverio“. Iskustvo i situacija jedne osobe ne mogu da se primene i na sve ostale.

Raspitajte se o kamatama u svim bankama

Na određenim web sajtovima možete naći  uporedne ponude banaka, ali pored toga što ćete tu pogledati šta banke nude, najbolje je da zatražite konkretne informativne ponude direktno od banaka. Treba krenuti od banke kod koje smo trenutno, a onda pogledati i ostale ponude.

„Važno je da građani gledaju EKS – efektivnu kamatnu stopu u koju ulaze i razni drugi troškovi, ne samo trošak kamate. Pored EKS kamate, treba pitati za sve prateće troškove, treba biti svestan prednosti i mana kredita sa fiksnom i kredita sa promenljivom kamatnom stopom, šta znači ako kredit ima valutnu klauzulu, kako dužina otplate utiče na visinu rate i iznos kamate koju plaćamo i slično“, kaže Herbut za Biznis.rs.

Treba da se naviknemo da banku i zaposlene u bankama pitamo za sve detalje i da slobodno pitamo ako treba i pet puta sve dok ne razumemo do kraja koji troškovi prate određene kreditne proizvode i kako tačno funkcioniše procedura.

„Ne treba da vam bude neprijatno što nešto ne razumete. Bitno je da pitate sve dok vam ne bude 100 odsto jasno. Uzimajte i koristite samo one finansijske proizvode, pa tako i kredite kod kojih ste 100 odsto razumeli troškove, vaše obaveze i koliko ćete na kraju platiti“, ističe Herbut.

Viša rata ili duži period otplate?

Jedna od stavki koja muči većinu klijenata koji se  odluče da podignu kredit za stan je da li da uzmu duži period otplate ili veću ratu.

 „Više se isplati (manja ukupna kamata se plaća) kod kraćeg kredita, ali ima klijenata koji nemaju dovoljnu kreditnu sposobnost da bi uzeli kraći kredit (zavisi od visine zarade i postojećih obaveza) tako da uzimaju na duži period“, kaže Amidžić.

Ono što je dobro je to da naknada za prevremenu otplatu kredita bilo u celosti ili delimičnu prevremenu otplatu ako je dug ispod jedan milion dinara, kod gotovinskih i kredita za refinansiranje ne postoji, tako da klijent može, ako dođe do nekih sredstava, da smanji dug po kreditu, uradi se novi plan otplate, smanji rata i slično.

 „Kod uzimanja kredita treba da imamo u vidu našu finansijsku situaciju, ali i naše ciljeve. Na tržištu se dešava da su u nekim industrijama veće zarade, te je i kreditna sposobnost veća. Na primer zaposleni u IT sektoru imaju solidna primanja, tako da mnogi mogu čak da uzmu kredite i sa kraćim rokom otplate i da im rata bude veća, ali tu se dolazi do novih dilema. Neki vagaju da li da skupe novac pa da direktno kupe stan za koju godinu, bez zaduživanja, neki razmišljaju da li da ipak uzmu kredit, a da ostatak novca  investiraju očekujući da će prinos od investicije biti veći nego što plaćaju kamatu na kredit“, navodi Herbut.

Naše sagovornice se slažu da kada je reč o ovom pitanju ne postoji jedan tačan odgovor, jer svako domaćinstvo je situacija za sebe, svako ima drugi stepen tolerancije na rizik.

„Ovo su čak pitanja koja često zajedno prolazim sa klijentima na konsultacijama, da bi oni kroz taj proces sami došli do zaključka šta je najbolji izbor za njih“, kaže Karolina Herbut.