Dok svi pričaju o kompaniji Evergrande, globalnoj auto-industriji zaista preti kolaps

Udarna vest kojom se ovih dana bave skoro svi svetski mediji – ne samo oni iz sveta finansija – govori o mogućem bankrotu kineskog diva u trgovini nekretninama, kompaniji Evergrande. Govori se o njenom zaduživanju do nivoa od 300 milijardi dolara, što je reda veličine celog bruto društvenog proizvoda (BDP) pojedinih država.

Tim iznosom, koji doduše nije i zvanično potvrđen kroz redovan finansijski izveštaj, već je posledica spekulacije kineskih i zapadnjačkih ekonomskih analitičara, Evergrande je i definitivno zaseo na čelo liste najzaduženijih kompanija na svetu.

Njeno približavanje bankrotu posledica je nekontrolisanog rasta aktive, ali i dugova, sve dok kineske vlasti nisu najavile da će „zavrnuti slavinu“ i značajno zaoštriti ili promeniti postojeću regulativu na svom tržištu. Već su stigle prve informacije da je država, preko centralne banke, priskočila u pomoć preuzimanjem jednog manjeg dela duga koji najbrže dospeva na naplatu.

S druge strane, na listi prezaduženih kompanija nalazi se nekoliko najvećih predstavnika globalne auto-industrije, pre svih Volkswagen, Daimler i Toyota. Njihove probleme tokom pandemije prvo je dodatno istakao pad tražnje, da bi sada kad se ona donekle oporavila u prvi plan izbio nedostatak poluprovodnika kao jedne od traženijih „sirovina“, koji se dogodio u trenutku opšte transformacije ove industrije ka proizvodnji električnih automobila.

Prema podacima sa Statiste, Volkswagen prednjači po zabeleženom dugu, sa 192 milijarde američkih dolara iz finansijskih izveštaja za prošlu godinu. Drugi je Daimler, sa 151 milionom dolara, a za njim Toyota, sa 138 miliona dolara, te Ford Motor, sa 122 milijarde dolara, i BMW sa 114 milijardi dolara.

Do kog momenta je zaduživanje korisno?

Kako je moguće da jedna kompanija poput Volkswagena, pored 192 milijarde američkih dolara duga, može i dalje da bude kreditno i platno sposobna?

„Veliki dugovi ponekad mogu da budu u interesu obe strane, kako onih koji uzimaju kredit, tako i onih drugih, koji taj kredit odobravaju. To je slučaj sve dok je kompanija sposobna da servisira te dugove. Banke su uglavnom veoma zainteresovane – a ponekad i države priskaču – za odobravanje velikih zajmova međunarodnim korporacijama, pre svega značajnim proizvođačima, jer su oni sigurne ‘platiše’, u smislu da sa velikom izvesnošću servisiraju obaveze koje su preuzeli. U tim slučajevima obično nema štete po društvo“, objašnjava za naš portal ekonomista Ljubomir Madžar.

Međutim, u slučajevima zaduživanja koja su premašila magičnu granicu od stotinu milijardi dolara, već je duga priča. Koliko god su veliki poslovni sistemi u pitanju, njihovi dugovi ne mogu da rastu doveka.

„Veliki biznisi su, po pravilu, u uskoj sprezi s državom, u vidu davanja poreskih olakšica ili donošenja mera koja smanjuju konkurenciju nauštrb domaćih ‘igrača’ i njihove, često, monopolske pozicije. Istovremeno, te kompanije korumpiraju državu i potplaćuju funkcionere, tako da je to savez između držalaca moći i finansijskih magnata, koju u poslednje vreme kritičari ističu kao glavnu nus-pojavu modernog kapitalizma u SAD, ali i šire“, kaže Madžar.

Prema njegovim rečima, kada su veliki bankroti u pitanju, istovremeno nekoliko strana može da izvuče deblji kraj.

„Najlošije će proći oni koji su kreditirali kompanije, jer će izgubiti dobar deo kapitala koji su dali kroz zajmove, što mođe da se odrazi na njihovu likvidnost. Pored toga, određeni broj zaposlenih će sigurno izgubiti radna mesta, a naposletku će i potrošači osetiti posledice jer će smanjivanjem proizvodnje doći i do umanjenja ponude na tržištu“, komentariše naš sagovornik. 

Lančano, i drugi sektori privrede koji su povezani s tim velikim kompanijama, može da bude uzdrman, pa se zato govori o velikom uticaju na čitavo društvo, ne samo u tim zemljama iz kojih dolaze pomenute kompanije, već i na globalnoj sceni u celini. 

U ovom trenutku, ipak, još uvek nema naznaka da bi mogao da se ponovi krah poput onog koji je bio uzrok Velike finansijske krize 2008. godine, kada je u SAD bankrotirala banka Lehman Brothers, napravivši domino efekat.

U slučaju kompanije Evergrande već je došlo do delimične državne intervencije, dok automobilska industrija trpi sve veće pritiske, a kao mogući ishod može da dođe i do pregrupisavanja unutar nje, sa pojavom novih učesnika, i to pre svega u segmentu proizvodnje električnih automobila. Kao novi veliki takmac prethodnih godina izronila je američka kompanija Tesla, pa nije nemoguće da deo proizvodnih lanaca dužnički ugrožene konkurencije ona u nekom trenutku preuzme za svoje potrebe.

Na listi najzaduženijih svetskih kompanija nalaze se i američki telekomunikacioni giganti AT&T (176 miliona dolara) i Verizon (129 miliona dolara), no veći deo njihovog duga rezultat je velikih preuzimanja i spajanja na tlu SAD u segmentu industrije zabave, u borbi za tržišne pozicije u ponudi strimovanog sadržaja.

AT&T je 2018. godine kupio Time Warner za 85 milijardi dolara, ali je u maju ove godine spojio TW sa kompanijom Discovery, a tom prilikom je deo novostečenog kapitala iskoristio za servisiranje dela nagomilanog duga. New York Times piše da je u te svrhe upotrebljen iznos od 43 milijarde dolara, no stvarni bilans stanja AT&T biće iskazan tek u godišnjem finansijkom izveštaju, koji će osvanuti za najmanje šest meseci.