Evropske kompanije veruju u kinesko tržište uprkos političkim tenzijama

Evropska ulaganja u Kinu za sada se održavaju, čak su i povećana uprkos pogoršanju političkih odnosa između dva trgovinska partnera, pri čemu preduzeća traže načine da zaobiđu bilo kakvu pretnju razdvajanja.

Investicije iz Evropske unije u Kinu porasle su za 15 odsto u prvoj polovini 2022. u odnosu na pre godinu dana, prema podacima Rhodium Groupe, uz pomoć kupovine kontrolnog paketa udela u zajedničkom preduzeću za proizvodnju automobila od strane BMW-a u prvom tromesečju.

Iako su u skorije vreme investicije pokazale izvesno slabljenje, evropske firme se ne povlače iz Kine kao što su se neki plašili. U stvari, rastuće geopolitičke tenzije možda čak ohrabruju preduzeća da prošire lokalne proizvodne lance, kažu analitičari za Bloomberg.

“Još ne vidimo veliki odlazak, već kompanije i dalje rade na završetku već planiranih projekata“, rekao je Mark Vicke (Mark Witzke), istraživač u Rhodium Groupi. „Barem za evropske kompanije, uglavnom su veći igrači ti koji već imaju značajne interese u Kini da nastave sa svojim planiranim investicijama, iako sa izvesnim odlaganjem“ zbog zatvaranja radi suzbijanja pandemije.

Odnosi između Evrope i Kine pogoršavaju se više od godinu dana, a odbijanje Pekinga da osudi rusku invaziju na Ukrajinu samo pogoršava političke veze. Bilateralni investicioni sporazum sa Briselom zamrznut je prošle godine, dodajući još jedan nivo rizika.

Povrh toga, kažnjavanje karantini širom Kine ove godine gurnuli su ekonomiju u kontrakciju, što je pogodilo i poslovne profite. Uprkos tome, izvoz iz Evrope se zadržao na istim nivoima.

Kinesko tržište je bilo spas za bilanse mnogih stranih firmi poslednjih godina, a vlada je stavila pod kontrolu infekcije Covidom-19 i brzo ponovo otvorila privredu 2020. godine, pa je privredni rast dostigao 8,1 odsto prošle godine, nadoknađujući recesiju i blokade na drugim tržištima. Ta situacija se preokrenula 2022. godine, kada su blokade u Šangaju i drugde zatvorile fabrike.

Međutim, mnoge strane kompanije i dalje veruju da se od boravka u Kini može više dobiti nego izgubiti.

BMW je ranije ove godine realizovao proširenje svoje fabrike vredne više milijardi dolara u Šenjangu, Audi gradi svoju prvu fabriku električnih vozila u zemlji, a Airbus učvršćuje svoju poziciju na kineskom tržištu zahvaljujući lokalnoj liniji za finalnu montažu koja mu je pomogla da dobije porudžbinu vrednu više od 37 milijardi dolara prošlog meseca.

“Ako vaša definicija razdvajanja jeste da strane kompanije ili potpuno napuštaju Kinu, ili barem značajno smanjuju svoje prisustvo i diverzifikuju investicije van Kine, onda se to sigurno neće desiti“, rekao je Jakob Gunter (Jacob Gunter), viši analitičar Merkator instituta za kineske studije iz Berlina. „Ono što generalno vidimo u većini industrija je nešto upravo suprotno.“

Da li će se to promeniti u budućnosti nije poznato, ali za sada neke evropske kompanije koje deluju u Kini biraju manje radikalnu opciju odvajanja kineskog poslovanja od globalnog.

Takozvane „strategije lokalizacije“ uključuju izgradnju lokalnih lanaca snabdevanja i partnerstava kako bi se izbegli da budu uhvaćeni u sukob geopolitičkih rizika.

Jedan od najnovijih primera tog trenda bila je odluka nemačkog proizvođača automobila Volkswagen da uspostavi regionalni kineski odbor kako bi mu dao više autonomije i pojednostavio donošenje odluka. Kompanija već zapošljava više od 90.000 ljudi u zemlji i upravlja sa preko 40 fabrika vozila i komponenti zajedno sa partnerima.

Ali takvi potezi ne doprinose mnogo smanjenju oslanjanja evropskih kompanija na Kinu. Neki podaci o stranim direktnim investicijama ne obuhvataju u potpunosti profit koji se štedi i reinvestira lokalno.

Zvanični podaci sugerišu da je entuzijazam Evrope za ulaganje u Kinu ostao relativno jak poslednjih godina. Nemačka je, na primer, usmerila preko pet odsto svojih SDI u Kinu 2020. godine, prema podacima Bundesbanke.