Guverner HNB: Očekuje se privredni rast Hrvatske od 2,4 odsto uprkos inflatornim rizicima

Guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Ante Žigman izjavio je da je trenutni nivo inflacije pre svega posledica energetskih šokova zbog sukoba na Bliskom istoku, pri čemu je važno da se ti šokovi ne „preliju“ na cene hrane i usluga, a inflacija ne ukoreni, već da u 2027. uspori njen rast na godišnjem nivou.

Upitan o nedavnoj izjavi da bi ekonomski rast mogao biti ugrožen u slučaju da se inflacija ne suzbije, Ante Žigman je rekao da HNB očekuje da će ekonomski rast u Hrvatskoj u ovoj godini iznositi 2,4 odsto, što je oko 2,5 puta više od prognoziranog prosečnog rasta za evrozonu.

S druge strane, inflacija bi u ovoj godini u Hrvatskoj trebalo da bude oko četiri odsto, a u evropskom ekonomskom prostoru oko tri odsto, piše SEEbiz. Pritom, napomenuo je Žigman, smanjuje se razlika između inflacije u Hrvatskoj i u evrozoni.

Prema njegovim rečima, rizici po ekonomski rast pre svega proizlaze iz geopolitičkih okolnosti, odnosno sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, koji snažno utiču na cene energije, pa tako i na ukupnu inflaciju.

No, iako je neizvesnost velika, očekuje se da bi cene energije sledeće godine trebalo da se stabilizuju, pre svega cene naftnih derivata, koje ove godine rastu znatno brže nego cene nafte, rekao je Žigman.

Pretežno pod uticajem rasta cena naftnih derivata, inflacija je u Hrvatskoj u avgustu ubrzala na 4,2 odsto, mereno nacionalnim indeksom potrošačkih cena (IPC). Pritom je, istakao je Žigman, došlo do „potpunog zaustavljanja“ rasta cena hrane, dok se i kod cena usluga vidi „određeno hlađenje“, za koje očekuje da neće više rasti kao prethodnih godina.

I kod cena hrane u ostatku godine očekuje nastavak trenutnih trendova, ali i kaže da ostaje velika neizvesnost u budućnosti zbog klimatskih uticaja. Naposletku, smatra Žigman, cene će najpre zavisiti od potražnje, za koju u HNB očekuju da neće „preterano“ rasti, usled i stabilizacije rasta plata.

Rekao je da je ekonomski rast u prvoj polovini godine u evrozoni bio „iznenađujuće bolji“ od ECB-ovih očekivanja, pa je stoga i projekciju rasta za ovu godinu povećao sa 0,8 na 0,9 odsto, a za 2027. sa 1,2 na 1,4 odsto.

„Eventualno povećanje kamatnih stopa na depozite banaka kod centralnih banaka zavisiće od daljeg razvoja situacije u vezi sa, pre svega, inflacijom, odnosno cenama energije i naftnih derivata. U svakom slučaju, važno nam je da se ovi energetski šokovi ne ‘presele’ dalje na cene hrane, usluga i da se zapravo ova inflacija koju sada imamo ne ukoreni, već da bude tranziciona inflacija i da u sledećoj godini već vidimo njeno dalje smanjenje i vraćanje na putanju koju smo imali u prethodnim godinama“, izjavio je Žigman, dodajući da ECB-ove odluke o podizanju kamatnih stopa zavise od podataka kojima raspolažu prilikom sastanka Upravnog veća, a sledeći je predviđen za oktobar.

Na pitanje novinara koliko bi dalje državne intervencije u cene energije mogle uticati na državni budžet, kazao je da Vlada u svojim projekcijama ide ka tome da se deficit zadrži na nivou ispod tri odsto BDP-a, kao i da udeo javnog duga u BDP-u bude ispod 60 odsto.

Po njegovoj oceni, Ministarstvo finansija radi „najbolje što može“ u vezi sa stabilizacijom cena, odnosno usporavanjem rasta inflacije.