Da li je televizija isplativ biznis?

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) raspisalo je 15. aprila javni konkurs za dodelu nacionalnih televizijskih i radio frekvencija, tačnije – za izdavanje dozvola za pružanje medijske usluge televizijskog emitovanja i radija putem terestričkog digitalnog, odnosno analognog prenosa za područje cele Republike Srbije. Trenutno pravo na nacionalno pokrivanje TV signalom u Srbiji imaju četiri televizije: Pink, Happy, Prva i B92, a pošto ove godine ističu prethodno dodeljene desetogodišnje dozvole, REM je bio u obavezi da raspiše novi konkurs.

Konkurs je raspisan za četiri dozvole za televizijsko emitovanje i četiri za radio emitovanje, što znači da regulator nije uvrstio slobodnu, petu TV dozvolu, koju je pre 10 godina izgubila televizija Avala. Televizije N1 i Nova S već su najavile da će učestvovati na konkursu za nacionalno emitovanje.

Koliko je vlasnicima televizija u komercijalnom smislu značajno da dobiju nacionalnu frekvenciju i koliko je ovde reč o uticaju na javno mnjenje, a koliko o većim mogućnostima za prihod kroz marketing i prodaju oglasnog prostora?

Naši sagovornici slažu se da je za bolje poslovne rezultate značajno posedovanje dozvole za nacionalno pokrivanje, ali skreću pažnju i na veće troškove koje u tom slučaju imaju TV kuće, kao i na nove mogućnosti koje je donela digitalizacija.

“Za pojedine televizije (zakonskim jezikom: pružaoce medijskih usluga) od suštinskog je značaja posedovanje dozvole za nacionalno pokrivanje. Njihov poslovni model zasniva se na programskoj ponudi, masovnoj gledanosti, prihodima od oglašivača, ali i nemaloj finansijskoj naknadi od strane kablovsko-distributivnih operatera koji ih poseduju u ponudi. Ipak, emitovanje na nacionalnom nivou sa sobom nosi i niz drugih obaveza poput mnogo većih kadrovskih, programskih i tehničkih ulaganja, odnosno troškova koje nemaju pružaoci medijskih usluga (PMU) sa dozvolama za regionalno pokrivanje”, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs jedan od osnivača Radija B92, bivši generalni direktor i predsednik Upravnog odbora RTV B92 dr Saša Mirković.

On je bio i predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), a trenutno je predavač na Fakultetu za medije i komunikacije.

“Radi pojašnjenja, digitalizacija TV signala koja je sprovedena juna 2015. godine formalno je ukinula pružaoce medijskih usluga na lokalu, pošto digitalni multipleksi pokrivaju isključivo regione”, ističe naš sagovornik.

Velika razlika u profitu, ali i troškovima

Na pitanje kolika je razlika u profitima TV kuća sa nacionalnom frekvencijom i onih koji je nemaju, Mirković kaže da je razlika velika, ali su i troškovi neuporedivo veći pod uslovom da se dosledno sprovodi programski elaborat na osnovu kojeg, između ostalog, Savet REM-a dodeljuje dozvole za nacionalno pokrivanje.

“Veoma profitabilni mogu da budu i emiteri koji se emituju isključivo u kablovskoj ponudi. To zavisi od njihove gledanosti, prihoda od oglašivača, a ponajviše od vrste ugovora koji su zaključili sa kablovsko-distributivnim sistemima koji su ponekad njihovi osnivači i vlasnici (što se često prenebregava)”, navodi Saša Mirković.

Višnja Aranđelović, članica Saveta REM-a, smatra da je “u rovovski podeljenom društvu važno da postoje mediji koji će artikulisati sva mišljenja”.

“Pričali smo da će digitalizacija omogućiti više mesta za televizije sa nacionalnom pokrivenosću, ali smo došli u situaciju da raspisujemo konkurs za manji broj televizija nego što je to bio slučaj kada smo imali analogni signal. Pokušala sam da shvatim zašto je to tako, ali odgovor na ovo pitanje ipak moraju da daju stručnjaci iz Emisione tehnike i veza (ETV)”, kaže Aranđelović u razgovoru za Biznis.rs.

Ona ističe da je televizija skupa i da je teško grubo reći koliko vlasniku TV stanice sa nacionalnom pokrivenošću treba novca samo da bi pokrenuo biznis. Pored naknade koju mora da plati REM-u i ETV-u, nisu zanemarljive ni naknade za autorska prava Sokoju i OFPS-u, a koje zavise od programske šeme svake televizije.

“Uz to, naše tržište nije bogato. Prema nekim istraživanjima, tržišna vrednost oglašavanja je oko 180 miliona evra. Sigurno da najveći deo odlazi na četiri televizije sa nacionalnom pokrivenošću, javnim servisima, ali u Srbiji postoji još oko 400 TV stanica. Manjak oglašivača osetan je kod lokalnih medija, pa se u svom poslovanju dosta oslanjaju na projektno sufinansiranje”, objašnjava naša sagovornica.

Ipak, ona je mišljenja da je televizija, iako na prvi pogled tako ne izgleda, isplativ biznis.

“Ko ima televiziju ima i uticaj u društvu, pa čvrsto verujem da je onom ko želi da se bavi politikom danas isplativije da pokrene televiziju nego da osnuje stranku. Setimo se primera BK TV koja je donela ogroman politički uticaj Bogoljubu Kariću. Postoji mišljenje da je sada postalo skoro svejedno, što se dostupnosti tiče, da li je televizija kablovska ili ima dozvolu za nacionalnu pokrivenost, ali se još uvek nije desilo da nacionalni emiter vrati dozvolu, jer, uverena sam, zna da će sa njom otići i deo uticaja”, navodi Višnja Aranđelović.

Mogući novi kandidati za frekvencije

Saša Mirković očekuje da se među kandidatima za nacionalne frekvencije na novom konkursu pojave i neke nove TV stanice.

“Očekujem, pogotovo što je lažna dilema da li država ima tehničke mogućnosti za četiri ili pet televizija sa nacionalnim pokrivanjem. Već sedam godina postoje neograničene tehničke mogućnosti koje nam pruža digitalizovan TV spektar i tim pre su besmislena političko-esnafska nadgornjavanja na tu temu. Zato je pre raspisivanja ovog konkursa Savet REM-a morao da usvoji Strategiju razvoja medija i audiovizuelnih medijskih usluga na šta ga obavezuje član 23. Zakona o elektronskim medijima, a zatim i plan raspodele kao posledicu digitalizacije TV spektra”, smatra Mirković, uz napomenu da treba dodati i neophodnu stručnu, nezavisnu i argumentovanu analizu tržišta koja bi pokazala u kojoj meri je ovdašnje tržište zrelo za veći broj pružalaca medijskih usluga sa dozvolom za nacionalnim emitovanjem.

Naš sagovornik kaže da je teško proceniti koliko bi država mogla da zaradi od pete frekvencije za koju nije raspisan konkurs, jer je to “jednačina sa mnogo nepoznatih”

“Izvesno je da bi odgovarajućim korišćenjem digitalnog TV spektra više mogli da zarade REM i JP „Emisiona tehnika i veze“, pošto pružaoci medijskih usluga njima plaćaju takse. Prema zakonu, REM je u obavezi da višak ostvarenih novčanih sredstava u odnosu na godišnji finansijski plan na kraju godine uplaćuje u budžet. Verujem da bi to bio izvestan scenario od kojeg bi država imala finansijske koristi, a time bi ujedno bile zadovoljene norme vezane za medijski pluralizam i bogatiju programsku ponudu na nacionalnom nivou”, zaključuje Saša Mirković.

Kada je reč o nekim novim kandidatima za nacionalne frekvencije, i Višnja Aranđelović iz REM-a podseća da su za sada dve televizije – N1 i Nova S javno izrazile zainteresovanost.

“Samo tokom pandemije dobili smo šest novih kablovskih kanala, pa se nadam da će se i neke od tih mlađih televizija pojaviti na konkursu”, zaključuje naša sagovornica.