Stečajni postupci i dalje predugo traju, najviše problema u poslovanju mikro preduzeća

Nakon globalne recesije 2020. izazvane pandemijom Covid-19 usledio je početkom 2022. novi globalni potres izazvan ratom u Ukrajini. Privrede se suočavaju sa ubrzanim rastom cena energije i hrane, lanci snabdevanja se prekidaju, dugovi kompanija rekordno rastu kao rezultanta prethodno uzetih povoljnih zajmova.

S obzirom na to da su u sukob u Ukrajini involvirane brojne države, posledice će biti globalne i dugotrajne, ocenjuju u svojoj analizi u martovskom izdanju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) autori Edvard Jakopin i Nataša Čokorilo.

Oni ističu da se efekti globalnih recesija odražavaju na usporavanje strukturnih reformi u svim tranzicionim ekonomijama, posebno u oblasti zaštite životne sredine u kojoj jača divergencija između „zelenih“ i „manje zelenih“ ekonomija.

Pored analize makroekonomskih performansi rasta, fokus istraživanja u radu je usmeren na analizu strukturnih performansi rasta privrede Srbije između dve globalne recesije sa prikazom karakterističnih srednjoročnih trendova ključnih strukturnih varijabli.

Ekonomske posledice globalnih recesija i rizici rasta u 2023.

Ekonomska analiza posledica svih ratova u poslednja dva veka pokazuje da BDP per capita opada najmanje za devet odsto, pa do 40-70 procenata u najštetnijim ratovima, a da državni dug u proseku raste za 47 procentnih poena. Međutim, varijacije oporavka od ratova su još veće: u 29 odsto ratnih sukoba BDP per capita se vraća na predratni nivo za pet godina, ali u skoro 50 odsto svih ratnih sukoba ostaje ispod predratnog nivoa i posle 25 godina.

Gubitak ljudskog kapitala je trajna posledica ratova: čak i 25 godina kasnije, populacija takvih ekonomija je obično znatno manja od stanovništva zemalja poređenja koje nisu imale ratne sukobe. Procene pokazuju da će do kraja 2022. broj prisilno raseljenih u svetu premašiti 100 miliona ljudi. Trećina izbeglica se nalazi u 35 tranzicionih država.

Autori analize napominju da su dve najveće ekonomske posledice globalnih recesija iz 2020. i aktuelne iz 2022. sve učestaliji prekidi globalnih lanaca snabdevanja i rast duga. Imajući u vidu da trgovina intermedijarnim proizvodima čini oko polovinu ukupne globalne trgovine, tranzicione ekonomije su, u proseku, više upletene u globalne lance snabdevanja nego tipične zemlje sa srednjim prihodima.

Dug preduzeća je na rekordnom nivou u svim tranzicionim ekonomijama. Kao rezultanta toga je rast takozvanih zombi firmi – to su zadužene kompanije koje su u finansijskim problemima, ali izbegavaju izvršenje obaveza zahvaljujući svom kontinuiranom pristupu jeftinom finansiranju (subvencionisani krediti, najčešće preko državnih banaka), što se direktno preliva na zdrave firme. Negativna prelivanja poslovanja zombi firmi su posebno izražena duž lanca vrednosti, jer dovode do poremećaja globalnog lanca snabdevanja;

“Za razliku od globalne recesije iz 2020. koja je imala relativno predvidljiv rok završetka, ekonomske posledice recesije iz 2022. teško je vremenski predvideti i proceniti. Inflacioni pritisci su sve veći i nalaze se pod snažnim pritiscima u prvom redu cena energije i hrane. EU je suočena sa najvećim izazovima, kako zbog energetske zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, tako i zbog svoje sve veće uključenosti u ukrajinsku krizu. Sve ekonomije su suočene sa oštrom erozijom kupovne moći domaćinstava i padom poverenja u poslovni sektor, zbog sve većih troškova proizvodnje, uskih grla u snabdevanju, i sve strožijih uslova finansiranja i povećane neizvesnosti”, navode Edvard Jakopin i Nataša Čokorilo.

Prema njihovoj analizi, najveća negativna ekonomska zaostavština globalnih recesija je rast javnog duga, sa čijim posledicama će se suočiti sve države u razvoju u narednoj deceniji. S obzirom na to da se mnogo toga promenilo od načela zdravih finansija iz Ugovora iz Mastrihta (rast duga i deficita, novi izazovi energetske i digitalne tranzicije), Evropska komisija je usvojila novi `referentni put fiskalnog prilagođavanja` (novembar 2022.), koji bi pokrivao period od četiri godine, na osnovu svoje metodologije analize održivosti duga.

Cilj je jačanje održivosti duga i unapređenje održivog i inkluzivnog rasta kroz investicije i reforme, kako bi se dug u visoko i srednje zaduženim zemljama smanjio i kako bi deficit bio ispod referentne vrednosti od tri odsto BDP-a. Kamen temeljac `novog referentnog puta fiskalnog prilagođavanja` su nacionalni srednjoročni fiskalno-strukturni planovi država članica koji su usidreni u ovom konceptu i koji bi integrisali fiskalne, reformske i investicione ciljeve i prioritete, uključujući i one za rešavanje makroekonomskih neravnoteža.

Države članice bi imale veće slobode u određivanju svog puta fiskalnog prilagođavanja, dok bi sa druge strane Komisija kontinuirano i transparentno pratila sprovođenje planova i kroz strožije instrumente nadzora ukazivala i finansijski sankcionisala prekomerne deficite (dug iznad 60 odsto BDP) država članica.

Strukturni problemi srpske privrede

Strukturna analiza privrede u najnovijem MAT-u ukazala je, pored trenda pozitivnih performansi, na sporost u rešavanju problema sa kojima je privreda kontinuirano suočena. Na primer, stečajni postupci i dalje traju veoma dugo, broj aktivnih preduzeća sa nula zaposlenih se vrlo sporo smanjuje (konstantno iznosi oko 20 odsto ukupnog broja preduzeća u privredi), a učešće njihovih tekućih gubitaka u privredi je konstantno visoko.

Takođe, poslovanje više od 80.000 mikro preduzeća (do devet zaposlenih) opterećeno je brojnim problemima. Iz godine u godinu, njihovo poslovanje je konstantno nelikvidno, nisko profitabilno, opterećeno gubicima i zaduženošću. Primarni razlozi, smatraju autori analize, leže u sporosti sprovođenja strukturnih reformi, potrebi veće dostupnosti povoljnih izvora finaniranja i uvođenja infrastrukture za mikrofinansiranje, nepovezanosti sa stranim tržištima, nedostatku odgovarajućih kadrova, potrebi smanjenja fiskalnog i parafiskalnog opterećenja.

Analiza je pokazala da su ukupne obaveze srpske privrede u 2021. godini porasle za dva odsto i premašile 100 milijardi evra. Trećina obaveze locirana je na mikro, a trećina na velika preduzeća.

Mada je u 2021. zaustavljen trend rasta kumuliranih gubitaka, oni su i dalje visoki i opterećuju poslovanje privrede – 31,6 milijardi evra, od čega 51,1 odsto locirano u mikro preduzećima.

“Mada je stopa izgubljenog kapitala preduzeća značajno smanjena u 2021. (sa 37,2 na 33,8 odsto), tako da su sanirani negativni efekti rasta u recesionoj 2020, najveći problem je u poslovanju mikro preduzeća, kod kojih stopa izgubljenog kapitala iznosi 92 odsto u 2021. pre svega usled visokog iznosa kumuliranog gubitka od 16 milijardi evra”, navode autori.

Analiza neto obrtnog fonda (NOF) pokazuje da se indikator dugoročne finansijske ravnoteže privrede (pokrivenost obrtnih sredstava iz dugoročnih izvora finansiranja) po prvi put u tranziciji u 2021. nalazi u pozitivnoj zoni, odnosno obezbeđeno je finansiranje stalne imovine iz dugoročnih izvora finansiranja. Stepen pokrivenosti stalne imovine dugoročnim izvorima finansiranja je pozitivan kod svih grupa preduzeća po veličini, osim grupe mikro preduzeća, kod kojih nedostaju sredstva iz dugoročnih izvora za finansiranje stalne imovine.