Čekovi odolevaju savremenim načinima plaćanja – tokom prošle godine realizovano oko 6,5 miliona

Čekovi u Srbiji i dalje predstavljaju tradicionalan platni instrument i specifičan oblik bezgotovinskog plaćanja sa odloženim dospećem. Iako savremeni načini plaćanja sve više preuzimaju primat, oni i dalje imaju značajnu ulogu u domaćoj trgovini. Tokom 2025. godine građani su iskoristili više od 6,5 miliona čekova, što je za 10,4 odsto manje nego godinu ranije, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).

“Po osnovu dostupnih podataka pružalaca platnih usluga tokom 2025. godine realizovano je 6.525.720 čekova, od čega je najveći deo korišćen za plaćanje roba i usluga (99,9 odsto). S tim u vezi, navedeni pokazatelj je za 10,4 odsto manji u odnosu na 2024. godinu kada je ukupan broj realizovanih čekova iznosio 7.279.359”, navode za Biznis.rs u centralnoj banci.

U prvom tromesečju 2026. godine realizovano je oko 1,55 miliona čekova (1.551.925), što je za 5,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada je iskorišćeno oko 1,47 miliona (1.467.270).

Narodna banka Srbije ne raspolaže podacima o broju čekova koji su izdati ali nisu podneti na naplatu, jer takvu evidenciju vode isključivo poslovne banke. Takođe, centralna banka ne prikuplja niti objavljuje statistiku o tome koje kategorije stanovništva koriste čekove, pa nema preciznih podataka da li su njihovi najčešći korisnici penzioneri ili neke druge grupe građana.

“Ono što se može zaključiti jeste da čekovi i dalje imaju svoju ulogu, pre svega zbog mogućnosti odloženog plaćanja”, ukazuje NBS.

NBS ne određuje limit po čeku

Na pitanje da li se razmatra povećanje maksimalnog iznosa po čeku, koji je godinama ograničen na 5.000 dinara, iz Narodne banke Srbije odgovaraju da centralna banka ne propisuje taj limit. Kako navode, maksimalan iznos sredstava koji se može upisati po jednom čeku utvrđen je sporazumom banaka u okviru Udruženja banaka Srbije.

Dodaju i da se NBS stara o primeni Zakona o platnim uslugama, ali da su platne transakcije zasnovane na čeku izuzete iz primene tog zakona i uređene posebnim propisima.

Dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić u razgovoru za Biznis.rs navodi da se čekovi u Srbiji decenijama koriste na način koji nije njihova osnovna namena – kao sredstvo za odloženo plaćanje na rate.

„Kod nas su se čekovi dugo koristili kao poček, odnosno za raspoređivanje plaćanja na više rata. To je posledica propisa koji su ograničavali iznose do 5.000 dinara. Međutim, za plaćanje na rate danas postoje tipični bankarski proizvodi, poput kreditnih kartica. U tom slučaju kupca kreditira banka, a ne trgovac, i plaćanje se može rasporediti na šest, 12 ili 24 rate, često i bez kamate“, objašnjava Grubišić.

On podseća da je ček zapravo tradicionalan platni instrument u zapadnim zemljama, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, i to prvenstveno za velike transfere novca.

„Na zapadu se ček koristi u skladu sa svojom osnovnom svrhom – kao sredstvo plaćanja. To su situacije kakve često viđamo u filmovima, kada neko napiše ček na milion dolara i time izvrši plaćanje“, kaže Grubišić.

Prema njegovim rečima, domaća praksa korišćenja čekova za kupovinu na rate predstavlja zastareo model koji više nije u skladu sa razvojem savremenih bankarskih usluga.

„Mislim da bi povećanje limita za korišćenje čekova postepeno dovelo do toga da se oni koriste na način za koji su i namenjeni – kao klasičan platni instrument, što i jeste njegova osnovna uloga, a ne kao sredstvo za odobravanje kredita kroz plaćanje na rate“, navodi Grubišić i dodaje da čekove u svakodnevnom životu gotovo više ne viđa, iako zna da se i dalje koriste.

„Lično nisam video ček deset ili petnaest godina. Iznenađuje me da su i dalje u upotrebi kada danas postoje platne kartice i mobilne aplikacije koje omogućavaju da se kupovina jednim klikom podeli na rate. Zato mi ček danas deluje kao ostatak nekadašnjeg sistema plaćanja“, zaključuje Grubišić.

Plaćanje na rate bez kamate uz DinaCard – za sada u tri banke

U Narodnoj banci Srbije navode da su poslednjih godina uvedeni savremeniji platni instrumenti koji omogućavaju odloženo plaćanje, pri čemu posebno izdvajaju mogućnost plaćanja na rate putem DinaCard debitne platne kartice.

Kako dodaju, NBS je prepoznala potrebu da korisnicima ponudi bezgotovinski platni instrument koji omogućava odloženo plaćanje u okviru raspoloživih sredstava, bez dodatnog zaduživanja kroz kredite, što ova kartica čiji je operator NBS omogućava.

Reč je o kartici domaćeg kartičnog sistema koja, u poređenju sa internacionalnim sistemima, generiše niže troškove prihvatanja, a istovremeno je povezana sa platnim računom korisnika, pa oni raspolažu sredstvima koja već imaju na računu.

“Dakle, korisnici mogu da koriste debitnu DinaCard platnu karticu i da i dalje imaju mogućnost plaćanja na rate i to bez kamate, čime na raspolaganju imaju istu funkcionalnost koju su koristili prilikom plaćanja čekovima, ali uz daleko praktičniji, jednostavniji i savremeniji platni instrument“, ističe NBS.

Prema njihovim navodima, to je nešto što su i banke i trgovci prepoznali i zbog čega postoji veliki interes da takvu funkcionalnost pruže korisnicima.

„Dakle, plaćanje na rate ovom karticom ima sve prednosti plaćanja čekovima, ali je znatno brže i jednostavnije – nema čekanja na kasi i vremenski zahtevnog ispisivanja čekova, kao ni ograničenja potrošnje po čeku, a broj rata korisnik određuje sam pri kupovini”, objašnjavaju u centralnoj banci.

Plaćanje na rate bez kamate debitnom DinaCard platnom karticom za sada svojim korisnicima omogućavaju tri banke na našem tržištu.