Ulaganje u borovnice isplativ posao, ali samo ako se ispoštuju saveti struke

Sadnja borovnica se svakako isplati, ali samo ako se ceo projekat uradi po preporuci struke. To znači da se traži savet od stručnjaka kako bi se izabrao pravi lokalitet i sorte, i da se zasad postavi na način kako se to radi u svetu, uz pomoć savremenih tehnologija, kaže Miroslav Nikolić iz Gruže koji se bavi proizvodnjom borovnica.

Za ovu voćku se kaže da je jedna od najisplativijih, ali početna ulaganja i cena zasada mogu da odbiju početnike u voćarstvu.

“Kada je reč o ceni zasada, raspon je veliki i može da košta od 80.000 do 120.000 evra po hektaru. Ali to znači da imate kompletan zasad sa dvogodišnjim sadnicama borovnice, a pun rod kreće uglavnom nakon četiri godine, sve zavisi i od samih sorti, kao i od sadnica. Već od druge i treće godine kreće rod sa kojim možete da pokrijete deo troškova i onda ulazite u pun rod”, navodi Nikolić u razgovoru za Biznis.rs.

Naš sagovornik kaže da zemljište nije presudno za uspeh u proizvodnji borovnica, ali da se kao najbolje poslednjih godina u Srbiji za zasade borovnica pokazalo supstratno na visokim bankovima, gde je odgovarajuća kiselost zemljišta onakva kakva odgovara ovom voću.

Takođe, borovnice se mogu zasaditi i u saksijama koje su se pokazale još bolje sa supstratom.

“Mi ovde u Gruži imamo osam godina borovnice u saksijama, i to se odlično pokazalo. Kada je reč o sortama, više od 80 odsto na našem tržištu pripada sorti Djuk koja je odgovarajuća za naše tržište, jer sazreva u junu kada prestaje sezona borovnica iz Španije. Međutim, sada su se pojavile nove klupske sorte borovnica, pa se polako sade i one, kao što je sekvoja. Budućnost će biti u tim novim klupskim sortama”, kaže Nikolić.

Izvoz borovnice u 2023. godini iznosio je nešto više od 33 miliona evra, a nakon potpisivanja sporazuma sa Kinom domaći proizvođači imaju šanse da na ovom voću ostvare još veću zaradu plasmanom na jedno od najvećih tržišta na svetu, i to bez carine.

“Mi smo pre ratova najviše izvozili u Rusiju, Ukrajinu i Holandiju, ali se evropsko tržište sve više otvara, kako zbog cena energenata, tako i samog transporta. Ukoliko se ispoštuju svi zahtevi da se proizvede kvalitetan plod, otvaraju se vrata mnogih tržišta. Ove godine izvozimo za Nemačku i Englesku. Svi kupci imaju neke standarde, koje mi ispunjavamo, pogotovo jer imamo i hladnjače”, isitče Miroslav Nikolić.

On dalje kaže da ako bi „dobili“ samo jedan kineski grad od 15 miliona stanovnika – proizvođači iz Srbije bi bili prezadovoljni.

“Tržišta se sve više otvaraju i to je dobro, ali već postoje pravila po kojima se u velike zemlje uvozi voće. To pogotovo važi za Kinu gde struka mora da dođe do izražaja, jer cela tehnologija, odnosno proces proizvodnje borovnice – od rezidbe, prihrane, navodnjavanja, zaštite i hlađenja je priprema da bih ja kao proizvođač mogao da kažem da sam siguran da sam primenio svu tehnologiju na osnovu struke, da bih izvezao proizvod koji će morati da putuje nekoliko dana, dođe na neku destinaciju u Kini i bude na policama najmanje sedam dana”, naglašava Nikolić.

Kada je reč o ceni, treba reći i da proizvođači u Španiji i Poljskoj za organsku borovnicu dobijaju šest ili sedam evra po kilogamu, a mi za konvencionalni sistem sadnje imamo nešto nižu cenu.

Miroslav Nikolić, proizvođač iz Gruže, kaže da je ova sezona je počela sa otkupnom cenom od 5,8 evra, ali da očekuje njen pad.

“Uglavnom, prema našem iskustvu, cena bude oko četiri evra po kilogramu”, zaključuje Nikolić.