Kako oporezovati milijardere?

Svetske vlade bi trebalo da otvore novi front u međunarodnom suzbijanju utaje poreza sa globalnim minimalnim porezom na milijardere, koji bi u teoriji mogao da prikupi 250 milijardi američkih dolara godišnje, saopštila je u ponedeljak Poreska opservatorija EU.

Ako se naplati, ta suma bi odgovarala kao tek dva odsto od gotovo 13 biliona dolara bogatstva u vlasništvu 2.700 milijardera širom sveta, saopštila je ova istraživačka grupa na Pariskoj školi ekonomije.

Trenutno je efektivni lični porez milijardera često daleko manji od onoga što plaćaju drugi poreski obveznici skromnijeg imovinskog stanja jer mogu da “sklone” bogatstvo u lažnim kompanijama koje ih štite od poreza na dohodak, navela je grupa u svom Izveštaju o globalnoj utaji poreza za 2024. godinu.

„Po našem mišljenju, ovo je teško opravdati jer rizikuje da naruši održivost poreskih sistema i društvenu prihvatljivost oporezivanja“, rekao je novinarima direktor Poreske opservatorije Gabrijel Zukman (Gabriel Zucman).

Procenjuje se da je lični porez milijardera u SAD blizu 0,5 odsto i čak nula u Francuskoj, zemlji sa inače visokim porezima, procenila je Opservatorija, a prenosi Reuters.

Rastuća nejednakost u preraspodeli imovine u nekim zemljama podstiče pozive najbogatijim građanima da snose veći poreski teret, jer se javne finansije bore da se izbore sa starenjem stanovništva, ogromnim finansijskim potrebama za klimatsku tranziciju i nasleđenim dugom iz perioda pandemije korona virusa.  

Američki budžet za 2024. uključivao je planove za minimalni porez od 25 odsto na 0,01 odsto najbogatijih, ali je taj predlog od tada pao jer su zakonodavci u Vašingtonu bili zaokupljeni pretnjama o zatvaranju vlade i rokovima za finansiranje koji se naziru, a takođe i predizbornom godinom, a njihove kampanje finansijski zavise od bogatih donatora.

Koordinisani međunarodni pritisak na oporezivanje milijardera mogao bi potrajati godinama.

Sporazum iz 2021. između 140 zemalja ograničiće obim multinacionalnih kompanija koje knjiže dobit u zemljama sa niskim porezom tako što će od sledeće godine postaviti globalni donji prag od 15 odsto za korporativno oporezivanje.

„Nešto što su mnogi ljudi mislili da bi bilo nemoguće, sada znamo da se zaista može uraditi“, rekao je Zukman. „Logičan sledeći korak je da se ta logika primeni i na milijardere, a ne samo na multinacionalne kompanije.

U nedostatku širokog međunarodnog zalaganja za minimalni porez na milijardere, Zukman je rekao da bi „koalicija voljnih zemalja“ mogla jednostrano da predvodi novu inicijativu.

Uprkos bitnim promenama prethodnih godina, i dalje ostaju brojne mogućnosti za smanjenje poreskih računa, navodi se u izveštaju. Na primer, bogati sve više prebacuju bogatstvo u nekretnine umesto na ofšor račune, dok kompanije mogu da iskoriste rupe u novom zakonu o minimalnom iznosu poreza na dobit preduzeća od 15 odsto.