Kako osigurati imovinu od prirodnih katastrofa?

Visoke temperature u letnjim mesecima najčešći su uzrok suša, ali je ovaj period godine karakterističan i po vremenskim nepogodama koje mogu ugroziti imovinu. Grad, oluja i obilne padavine mogu biti uzrok poplava i potencijalna su opasnost za stanove, kuće, automobile i pomoćne objekte u dvorištima.

Najveći broj vozača u Srbiji parkira svoja vozila na otvorenom, i zbog toga su četvorotočkaši u riziku od štete koja nastaje usled vremenskih nepogoda. Događa se da olujni vetar obori drvo ili parče fasade, pa strada šoferšajbna, ostala stakla ili limarija automobila.

Popravke automobila nisu jeftine. Kada dođe do oštećenja izazvanim gradom, poplavom ili padom drveta, kasko polisa osiguranja jedini je način da se šteta kompenzuje, odnosno izvrši popravka vozila bez većeg ataka na džep vozača.

Kako se zaštititi od ozbiljnih troškova?

Kada se nezgoda desi trebalo bi kontaktirati osiguravajuću kuću, a ovlašćeno lice pravi zapisnik o šteti. Ukoliko automobil više nije u voznom stanju, zaposleni osiguravajućeg društva dolazi na lice mesta, sačinjava zapisnik i fotografiše oštećenja.

Pojedine kuće pružaju opciju delimičnog kasko osiguranja za naplatu štete u slučaju loma vetrobranskog stakla ili stakla na svetlosnoj signalizaciji. Cena osiguranja zavisi od tipa automobila, plaća se na godišnjem nivou, a najčešće se kreće u rasponu od 3.000 do 4.000 dinara.

„Prilikom ugovaranja osnovne polisa kasko osiguranja vozači imaju slobodu da sa osiguravajućim kućama dogovore dodatne pojedinačne detalje o tome šta žele da osiguraju u vozilu, odnosno od kojih rizika da budu zaštićeni“, navode u Udruženju osiguravača Srbije.

Treba napomenuti da štetu nastalu padom fasade sa zgrada javnih ustanova ili grane sa drveta koje održava javno komunalno preduzeće vlasnik prijavljuje komunalnoj policiji u opštini gde se nezgoda dogodila. Ukoliko je havarija nastala padom predmeta sa privatnog objekta, vlasnik je u obavezi da je nadoknadi.

Koliko košta popravka?

Cene usluga autolimara razlikuju se od radionice do radionice. Saniranje i najmanjih oštećenja naplaćuje se oko 50 evra u zavisnosti od dubine rupe. Popravka ulubljenog krova sa farbanjem može iznositi i 500 evra. Remont haube zavisi od modela, a kod težih oštećenja autolimari savetuju zamenu. Mnogi od njih imaju saradnju sa osiguravajućim kućama, pa kasko osiguranje i te kako može biti korisno prilikom rešavanja problema.

Kada je reč o popravci vetrobranskog stakla, cene takođe variraju u zavisnosti od proizvođača. Kod manjih oštećenja stručnjaci savetuju reparaciju. Cena se kreće od 30 evra za pojedine modele, pa do 140 evra. Ukoliko je šteta ogromna, neophodna je zamena šoferke, što je mnogo skuplja opcija. Za prosečan automobil trebalo bi ukalkulisati trošak od oko 300 evra.

Osiguranje stana od vremenskih nepogoda za miran san vlasnika

Stambenim objektima najčešće prete opasnosti poput požara, eksplozije, poplave, ali i vremenskih nepogoda.

„Od društva do društva, odnosno u zavisnosti od izbora proizvoda osiguranja, pokrivene su i štete izazvane požarom, gradom, udarom groma, olujom, poplavom, izlivom vode iz instalacije, topljenjem prekomernog snega ili lomom stakla. Cena polise zavisi od izbora broja i strukture predmeta osiguranja, odnosno rizika od kojih želimo zaštititi našu imovinu“, objašnjavaju iz Udruženju osiguravača Srbije i dodaju da suma osiguranja za stan kao iznos koji maksimalno možemo dobiti u slučaju štete u praksi obično jednaka građevinskoj vrednosti objekta, s tim što se ostavlja sloboda vlasnicima stana da ugovore i drugačije:

„Ilustracije radi, građevinska vrednost objekta po metru kvadratnom u Beogradu na prosečnim lokacijama kreće se oko 800 evra. Suma osiguranja za predmete u stanu, dragocenosti i novac najčešće se ugovara kao procenat sume osiguranja za objekat u kome se nalaze. Dakle, cene se razlikuju u zavisnosti od izabranog pokrića, ali se osnovna polisa osiguranja može kupiti već za nešto niže od 100 dinara po kvadratu na godišnjem nivou. Dakle, cena polise nije opravdanje za mali broj osiguranih objekata, jer stan od 50 kvadrata može biti osiguran za oko 40 evra godišnje, uz mogućnost plaćanja na rate“, navode iz Udruženja.

Kada je reč o naknadi štete koja je nastala usled vremenske nepogode, treba napomenuti da njena visina pre svega zavisi od procenjene štete, sume osiguranja, ali ne može biti viša od građevinske vrednosti objekta.

Naknada u slučaju totalne štete biće isplaćena u visini sume osiguranja, a maksimalno do procenjene građevinske vrednosti objekta. Ukoliko je neko uplatio polisu za totalnu štetu u visini od milion dinara, to je najviši iznos koji mu može biti isplaćen.

„Pre donošenja odluke o osiguranju treba se dobro raspitati od kojih rizika se može osigurati imovina i upoznati se sa uslovima kojima su regulisana prava i obaveze i osiguravača i onoga ko kupuje polisu osiguranja. Obavezu plaćanja premije, ukoliko je mesečno plaćanje, treba redovno izmirivati. Takođe, savet je i da se pre potpisivanja polise dobro raspitate u kojim slučajevima je isključeno pravo na naknadu štete, kako bi bili izbegnuti eventualni kasniji problemi“, savetuju u Udruženju osiguravača Srbije.