Kako preduzeća mogu raspolagati gotovinom?

Pravna lica mogu bez ograničenja da plaćaju gotovinom, ali kada je reč o isplati gotovine sa tekućeg poslovnog računa, pravilnikom je propisano da taj iznos može biti 150.000 dinara dnevno i vrši se bez podnošenja dokumentacije na uvid. Za isplate gotovine veće od 150.000 dinara potrebno je podneti određenu dokumentaciju, rešenje, ugovor, odluku, račun.

Jedan od načina raspolaganja gotovinom je da za sve nabavke vezane za poslovanje koje vršite svojom privatnom gotovinom (ili privatnom karticom) tražite gotovinski račun, dostavite knjigovođi i kasnije možete u tom iznosu podići novac sa poslovnog računa, nezavisno da li ste preduzetnik ili d.o.o.

Ukoliko podižete više novca nego što pokrivate gotovinskim računima, možete očekivati da na nepokriveni iznos platite porez. Sa aspekta Zakona, sa jedne strane se posmatraju privatna sredstva i imovina, a sa druge strane sredstva i imovina kompanije.

“Prema Pravilniku o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu, pravna lica odnosno preduzetnici mogu plaćanja, odnosno isplate vršiti na osnovu originalne dokumentacije, iz koje se mogu utvrditi iznos, osnov i namena tog plaćanja (rešenje, odluka, ugovor, račun i dr.), a koja se banci podnosi na uvid i overu (datum prijema, pečat i potpis)”, objašnjava predsednica Računovodstvene komore, mr Snežana Mitrović.

Diplomatske i konzularne misije i organizacije u okviru Organizacije ujedinjenih nacija mogu gotov novac podizati sa svog tekućeg računa bez podnošenja navedene dokumentacije.

Važno je napomenuti, da pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost i podižu gotov novac u iznosu većem od 1.500.000 dinara, moraju to najaviti banci tri dana ranije, osim kada su u pitanju isplate zarada i drugih ličnih primanja na koje se, u skladu sa propisima, plaćaju porez i doprinosi. U izuzetnim slučajevima, banka može, ako raspolaže dovoljnom količinom gotovog novca, isplatiti taj novac i bez najave.

Naša sagovornica navodi da svako pravno lice i preduzetnik može plaćati robu i usluge gotovinski, samo je važno da za to postoji validna računovodstvena isprava koja prikazuje osnov poslovne promene i da bude iskontrolisana od strane lica koje je za to odgovorno u skladu sa opštim aktom.

“Podignut gotov novac sa tekućeg poslovnog računa se evidentira u blagajničkom dnevniku. Za svako plaćanje u gotovini, vrši se isplata gotovine iz blagajne na osnovu računa kao validne računovodstvene isprave”, kaže Mitrović.

Ona naglašava da se plaćanje robe i usluga ne sme vršiti iz naplaćenih sredstava unetih u blagajnu. Ta novčana sredstva moraju da se predaju na tekući poslovni račun, najkasnije sedmog dana od datuma prometa, odnosno od datuma naplate za izvršene promete za prodatu robu i usluge, krajnjim fizičkim licima, u prometu na malo.

Takođe je važno istaći, da pored propisanog limita za podizanje gotovine sa tekućeg poslovnog računa, ograničenja u raspolaganju primljenim pazarima od prometa na malo, postoje još neka ograničenja, za raspolaganje gotovim novcem.

Prema Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma pravno lice odnosno preduzetnik, ne bi nikako smeo od trećeg lica, kupca za robu i usluge, da primi gotov novac od 10.000 evra ili više, u dinarskoj protivvdrednosti.

Oporezivanje gotovinskih računa

Kalkulacija prodajne cene robe je veoma važna računovodstvena isprava, koja se koristi za evidentiranje robe u prometu na malo, na osnovu koje se dokazuje ispravnost formiranja maloprodajne cene. Kao računovodstvena isprava, kalkulacija sadrži podatke o nabavnoj vrednosti robe, ukalkulisanoj razlici u ceni i ukalkulisanom PDV.

Za prodatu robu u prometu na malo, izdaje se gotovinski račun. Za obveznike primene Zakona o fiskalizaciji, fiskalni račun se evidentira preko fiskalnog uređaja.

“Porez na dodatu vrednost sadržan u gotovinskom računu se na osnovu dnevnog izveštaja o izvršenom prometu i specifikacije o sredstvima naplate za izvršen promet, evidentira u glavnoj knjizi. Obračunati i naplaćeni PDV u prometu na malo, se evidentira u PDV evidencijama i sadržan je u PDV prijavi i Obrascu POPDV, u poreskom periodu kada je promet i izvršen. U skladu sa tom obavezom vrši se i uplata PDV u propisanom roku, na propisani račun”, predsednica Računovodstvene komore, mr Snežana Mitrović.

Kada se vrši promet usluga krajnjim fizičkim licima kod obveznika koji nisu u sistemu PDV, porez se plaća na osnovu godišnjeg poreskog izveštaja i utvrđenog poreza na prihode od samostalne delatnosti, za  izveštajni period odnosno za tekuću godinu. Porez se utvrđuje na osnovu sastavljenih poreskih obrazaca,  poreskog bilansa, Obrazac PB 2 i poreske prijave, Obrazac PPDG-1S.

Mitrović podseća da je novim Zakonom o fiskalizaciji, obavezno evidentiranje prometa na malo, preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Zakonom o računovodstvu propisano je da pravno lice dužno da, pre unosa podataka iz računovodstvene isprave u glavnu knjigu, odredi odgovorno lice koje treba da izvrši kontrolu verodostojnosti isprave, na osnovu koje se vrši knjiženje.

U skladu sa navedenim i propisanim evidentiranjem prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja, počev od 2022. godine postavlja se pitanje, kako će se vršiti dostavljanje u računovodstvo, dnevnog izveštaja o izvršenom prometu zajedno sa specifikacijom naplaćenih gotovinskih sredstava, odnosno kako će se vršiti kontrola i overa, (koja mora biti, potpisana ili potvrđena drugom identifikacionom oznakom), od strane lica koje je odgovorno za kontrolu sadržaja računovodstvenih isprava koje se knjiže, ako dnevni izveštaj primi u elektronskom obliku.

“Ispred Računovodstvene komore Srbije, smo ukazali na pravnu nesigurnost, za računovođe, pružaoce računovodstvenih usluga, vezano za prijem i knjiženje dnevnih izveštaja o izvršenom prometu na malo, u skladu sa novim izmenama Zakona o fiskalizaciji”, zaključuje Snežana Mitrović.