Koliko državi plaćaju preduzetnici koji isplaćuju ličnu zaradu?

Preduzetnici u Srbiji često imaju nedoumice prilikom opredeljivanja za isplatu lične zarade, pre svega zbog visine poreza i doprinosa. Oni koji samostalno vode knjige određuju visinu plate na koju mesečno obračunavaju takse.

Knjigaši imaju mogućnost da se opredele da im lična zarada bude na nivou minimalne osnovice doprinosa, što trenutno iznosi 30.880 dinara za 2022. godinu.

“Na ovaj iznos lične zarade knjigaši plaćaju mesečno 12.300 dinara porez i doprinose, što u nominalnom iznosu nije mnogo. Ali u procentualnom iznosu to je 40 odsto lične zarade. Upravo zbog velikih poreza i doprinosa na ličnu zaradu većina preduzetnika knjigaša se i opredeljuje za iznos koji je na nivou minimalne osnovice doprinosa”, objašnjava poreska savetnica Gordana Aritonović iz PSK Accounting agency.

Ona dodaje da preduzetnici-knjigaši na ostatak dobiti plaćaju 10 odsto poreza na prihod od samostalne delatnosti, ali važno im je da ne plaćaju doprinose, za koje su stope mnogo veće u odnosu na porez.

Preduzetnici koji nisu paušalno oporezovani doprinose plaćaju samo na ličnu zaradu. Stope doprinosa su 25 odsto za penzijsko i invalidsko osiguranje, 10,3 odsto doprinos za zdravstveno i 0,75 procenata doprinos za nezaposlenost.

Prednosti isplate lične zarade kod preduzetnika su u tome što se na kraju godine plaća porez na prihod od samostalne delatnosti u iznosu od 10 odsto, u odnosu na preduzetnika koji se nije opredelio za isplatu lične zarade koji plaća oko 46 odsto poreza i doprinosa na ostvareni neto rezultat. Takođe, ovo je isplativ model za delatnosti koje se odlikuju visokim neto rezultatom.

S druge strane, preduzetnici paušalci ne mogu samostalno da određuju osnovicu na koju plaćaju porez i doprinose. Osnovica za porez i doprinose za njih je regulisana uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti.

Prema uredbi, visina poreza i doprinosa paušalaca zavisi od nekoliko elemenata, pre svega od delatnosti koju obavljaju.

“Svaka delatnost ima svoj koeficijent koji se množi sa polaznom osnovicom za porez i doprinose. Što je ovaj koeficijent veći, to je viši iznos poreza i doprinosa koji određena delatnost treba da plaća. Koeficijenti se kreću u rasponu od 0,755 za delatnost gajenja žita do 5,192 za delatnost iznajmljivanja i lizinga kamiona”, navodi Aritonović.

Takođe, visina poreza i doprinosa paušalaca zavisi i od opštine na kojoj je sedište radnje, odnosno prosečne zarade na toj opštini.

Ukoliko je sedište preduzetnika na opšitini koja ima veliku prosečnu platu on će za istu delatnost plaćati veći porez nego da je, na primer, registrovan na opštini koja ima niske zarade.

“Prosečna plata na opštini je u stvari polazna osnovica za računanje poreza i doprinosa preduzetnika paušalaca. Napominjem da su u uredbi navedene i delatnosti kod kojih je polazna osnova prosečna zarada u Republici Srbiji, pa za ove delatnosti nije bitno gde su registrovani – visina poreza i doprinosa koje plaćaju su isti. To su uglavnom uslužne delatnosti za koje se smatra da na njihovo obavljanje ne utiče bitno lokacija, kao što su računarsko programiranje, inženjerske delatnosti, konsultantske delatnosti i slično”, ističe naša sagovornica.