Koliko novca država daje porodicama za kupovinu seoskih kuća?

Migracije ka većim gradovima polako prazne ruralna područja u Srbiji. U poslednjih nekoliko godina država kroz niz različitih programa daje bespovratna sredstva za ostanak na selu. Ove godine za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom izdvojeno je 500 miliona dinara, a na raspolaganju je još 500 miliona dinara bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga sa čitave teritorije Srbije.

“Protekle 2021. godine Ministarstvo za brigu o selu je sredstvima iz ovog programa (686 miliona dinara) obezbedilo 651 seosku kuću, koje se nalaze u 100 jedinica lokalnih samouprava, za 515 bračnih i vanbračnih parova, 81 mladog poljoprivrednika/cu i 55 samohranih roditelja sa decom”, kaže za Biznis.rs v.d. pomoćnika ministra za brigu o selu Tijana Nešić.

Na pitanje ko može da se prijavi za bespovratnu pomoć države za kupovinu kuća na selu, koji su uslovi i o kojim iznosima je reč, naša sagovornica navodi da ukupna tržišna vrednost nepokretnosti ne sme da pređe 1.200.000 dinara. Samu procenu vrši ovlašćeno lice koje u ime jedinice lokalne samouprave izlazi na teren i svojim potpisom garantuje da je kuća uslovna za život i kolika je njena vrednost.

“Interesovanje je ogromno, čak i sada, pre objavljivanja ovogodišnjeg konkursa. Ovim sredstvima očekujemo da obezbedimo dom za još oko 500 pojedinaca i porodica, a radićemo na tome da se ta sredstva sukcesivno uvećavaju u skladu sa potražnjom. Ono što je najvažnije je da je država spremna da izađe u susret svima onima koji svoju budućnost vide u selima Srbije”, ističe Nešić.

Novac za kupovinu seoske kuće sa okućnicom po konkursu se dodeljuje supružnicima i vanbračnim partnerima, samohranim roditeljma i mladim poljoprivrednicima do 45 godina života.

Oni moraju da ispune određene uslove na javnom konkursu – pre svega da su punoletni, da nemaju nekretninu na svoje ime ili da je nisu otuđili u prethodnih pet godina i da nisu u srodstvu sa prodavcem.

Takođe, kako objašnjava naša sagovornica, potrebno je da seoska kuća sa okućnicom, za čiju kupovinu podnosioci prijave konkurišu, ispunjava određene uslove, da bude uslovna za život, da se nalazi van gradskih i prigradskih naselja i da su rešeni svi imovinsko-pravni odnosi.

“Svi uslovi za konkurisanje i kriterijumi za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom biće detaljno naznačeni u javnom konkursu koji će biti objavljen na sajtu Ministarstva za brigu o selu i u javnim glasilima sa nacionalnom pokrivenošću, u prvom kvartalu 2022. godine”, dodaje ona.

Kada je reč o krajevima Srbije u kojima mladi najčešće odlučuju da žive, Nešić kaže da su svi isto zastupljeni, ali da se može reći da su prošle godine bila najtraženija sela na severu Srbije – Bačka Palanka, Zrenjanin, Apatin, Kikinda, Sombor, Kula, Bač, pa do Knjaževca, Lučana, Trstenika, Vladičinog Hana i Pirota na jugu.

Podrška zadrugarstvu se nastavlja

Zа zadrugarstvo je od 2017. godine iz programa za unapređenje rada i tehnološki razvoj zadruga popularno nazvanog “500 zadruga u 500 sela” izdvojeno 2,13 miliona dinara za 207 zadruga.

Podsticaje u visini do 15 miliona dinara za stare i do 7,5 miliona dinara za novoosnovane zadruge dobile su voćarske, stočarske, ratarske, povrtarske, pčelarske, zadruge koje se bave sakupljanjem i preradom lekovitog bilja, hortikulturom i višim fazama prerade svojih proizvoda.

“Ono što je možda najznačajnije je da smo ovim programom uspeli da vratimo duh udruživanja i zadrugarstva u Srbiji, o čemu jasno svedoči podatak da je od početka sprovođenja ovog našeg programa do danas osnovano oko 1.000 zadruga, dok se u periodu pre toga godišnje gasilo u proseku 100 zadruga, a novih gotovo da nije ni bilo. Tako u Srbiji danas ima 2.910 aktivnih zadruga, od kojih 80 odsto čine zemljoradničke”, ističe Nešić.