Krizne subvencije oštetile nemački budžet

Miljarde evra kojima je nemačka vlada pomagala privredu i građane zbog energetske krize gurnula je državni budžet u prvih šest meseci ove godine u debeli minus. Iz državne kase je otišla 42,1 milijarda evra više nego što je bilo prihoda, saopštio je u petak Savezni zavod za statistiku.

Kada se računa ukupni BDP, deficit savezne države, pokrajina, lokalnih samouprava i socijalnih osiguranja bio je 2,1 odsto. Manjak je bio viši samo u prvom polugođu pandemijske 2021. godine, kada je iznosio 4,3 odsto.

Nemačka privreda posle konjunkturne zime ni sa dolaskom proleća nije uspela da živne. BDP je u drugom kvartalu stagnirao u odnosu na prvo tromesečje, rekli su statističari. Zavod za statistiku je tako potvrdio svoje preliminarne procene. U zimskom semestru je nemačka privreda dva kvartala zaredom zabeležila pad i tako skliznula u takozvanu tehničku recesiju. „Posle blagog pada u dva prethodna kvartala, privreda se s proleća stabilizovala“, izjavila je predsednica Zavoda za statistiku Rut Brand (Ruth Brand).

Izgledi za mesece koji dolaze su, rekli su ekonomisti – tmurni. U trećem kvartalu privredni rast će po svoj prilici ostati isti, prema novom mesečnom izveštaju Bundesbanke. Ekonomski instituti i bankari naveli su da će najveća evropska privreda 2023. imati blagi pad i tako skliznuti u recesiju.

Uprkos porastu budžetskog deficita, Nemačka je u prvih šest meseci ove godine uspela da ostane u granicama pravila Evropske unije. Evropski pakt o stabilizaciji i rastu dozvoljava zemljama članicama budžetski deficit od najviše tri odsto i javni dug od najviše 60 odsto BDP.                          

Ta pravila su trenutno suspendovana zbog problema koje je napravila pandemija, ali moratorijum prestaje krajem ove godine. Zvaničnici EU u Briselu raspravljaće o reformi te regulative.