Moody’s nije snizio kreditni rejting Francuske

Agencija Moody’s nije snizila kreditni rejting Francuske, čime je ublažila pritisak na vladu koja se bori da obuzda društvene nemire i stabilizuje javne finansije opterećene brojnim problemima.

Moody’s je saopštio da je završio periodičnu procenu kreditnog rejtinga Francuske, ostavljajući ga na nivou Aa3, uz negativne izglede koji su na snazi od oktobra prošle godine, prenosi Reuters.

Na tržištu obveznica već se očekivalo snižavanje rejtinga, što bi Moody’s dovelo u isti položaj kao agencije Standard & Poor’s i Fitch, koje su ranije preduzele takav korak. Francuska se suočava s teškoćama u obuzdavanju javnih finansija nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2024. godine, koji su rezultirali parlamentom bez jasne većine i političkom blokadom.

Francusko ministarstvo finansija saopštilo je da je odluka Moody’s da zadrži postojeći rejting odraz „kredibiliteta budžeta koji je vlada predložila u okviru zakona o budžetu za 2027. godinu, čiji je cilj da javne finansije ostanu na putu oporavka“.

Vlada, međutim, ima teškoće da obezbedi usvajanje budžeta u parlamentu, gde bi opozicione stranke mogle da odbiju kompromis, odbace predlog zakona i obore vladu glasanjem o nepoverenju.

„Rejting Aa3 podrazumeva da će biti usvojen budžet za 2027. godinu kojim se smanjuje deficit, kao i da će troškovi finansiranja i društvene tenzije donekle popustiti u narednim mesecima“, naveo je Moody’s u saopštenju.

Troškovi zaduživanja Francuske već su viši nego u zemljama sa nižim kreditnim rejtingom, poput Italije, jer su investitori zabrinuti zbog budžetskog deficita – jednog od najvećih u evrozoni – kao i zbog predsedničkih izbora zakazanih za 18. april i 2. maj naredne godine. Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, krajnja desnica mogla bi da pobedi na tim izborima.

Televizijski snimci vikend-protesta koji su prerasli u nerede i pljačke ukazuju na političke teškoće u sprovođenju budžetskih rezova.

To je doprinelo tome da premija rizika na francuski državni dug u odnosu na nemačke državne obveznice, koje se smatraju sigurnim utočištem za investitore, u četvrtak dostigne najviši nivo u poslednjih 15 godina. Istovremeno, prinos na referentne francuske desetogodišnje državne obveznice dostigao je 5,14 odsto, najviši nivo od jula 2002. godine.

U fokusu izgledi za budućnost

Moody’s je ranije ovog meseca saopštio da će sposobnost francuske vlade da prevaziđe „rascepkanost parlamenta“ biti ključni faktor pri donošenju sledeće odluke o kreditnom rejtingu zemlje, navodi Reuters.

Taj zadatak sada deluje još teže, nakon što su nasilni protesti zbog nedovoljnog finansiranja škola prošlog vikenda prerasli u nerede, tokom masovnih demonstracija izazvanih rastom troškova života. Vlada je odbila da izdvoji dodatna sredstva za škole ili poveća minimalnu zaradu, a novi protesti najavljeni su za subotu.

U parlamentu je donji dom odbacio neke od ključnih mera štednje predviđenih budžetom za 2027. godinu, čiji je cilj da budžetski deficit smanji na pet odsto bruto domaćeg proizvoda, sa 5,4 odsto koliko se očekuje ove godine. Opozicione stranke pokazuju malo spremnosti na kompromis uoči izbora: odbacuju neke predložene rezove, istovremeno tražeći veću potrošnju.

„Treba sačekati i videti kako će se situacija razvijati tokom narednih šest meseci, uoči izbora. To će imati mnogo značajniji uticaj na razliku u prinosima“, rekao je Rušab Amin (Rushabh Amin), portfolio-menadžer u kompaniji Allspring Global Investments.

Pritisak na francuski dug mogao bi da se pojača nakon predsedničkih izbora ukoliko Moody’s , S&P i Fitch snize rejting Francuske na nivo BBB, tek nešto iznad kategorije visokorizičnog, odnosno špekulativnog duga. Takav potez mogao bi da primora investitore čija pravila ulaganja ograničavaju kupovinu obveznica određenog rejtinga da ih prodaju, izjavio je Majk Bel, šef tržišne strategije u kompaniji RBC BlueBay Asset Management.

„Tada bi situacija zaista mogla da počne da se pogoršava“, dodao je Amin.