Nagli rast javnog duga u najvećim svetskim ekonomijama

Najveće svetske ekonomije poslednjih godina beleže nagli rast javnog duga, dok istovremeno rastu i troškovi, od starenja stanovništva do klimatskih promena i odbrane. Novi dodatni pritisak donosi rat SAD i Izraela protiv Irana, koji ponovo podiže rizik od inflacije i dodatno opterećuje državne finansije.

Ovaj sukob već je u martu doveo do najvećeg skoka troškova zaduživanja u Evropi u poslednjih nekoliko godina. Kako region u velikoj meri zavisi od uvoza energije, rast cena nafte i gasa dodatno pogoršava stanje budžeta, prenosi Reuters.

Veliki dug znači da države moraju više da izdvajaju za kamate, što ograničava javnu potrošnju i usporava ekonomski rast. U najgorem slučaju, zemlje mogu doći u situaciju da imaju poteškoća sa otplatom duga.

Troškovi zaduživanja širom razvijenih zemalja porasli su još nakon pandemije i početka rata u Ukrajini, kada su centralne banke podigle kamatne stope da bi suzbile inflaciju. Investitori sada traže veće prinose kao kompenzaciju za rizik, što dodatno poskupljuje dugoročno zaduživanje.

Rat sa Iranom dodatno komplikuje situaciju. U Velikoj Britaniji su, na primer, prinosi na desetogodišnje obveznice dostigli najviši nivo od 2008. godine. Takođe, razlika između kratkoročnih i dugoročnih kamata je porasla, što znači da je dugoročno zaduživanje sve skuplje. Zbog toga neke države izdaju više kratkoročnih obveznica, ali to nosi rizik jer dug mora brže da se refinansira, pa rast kamata brže povećava troškove.

Ukupan dug u većini zemalja G7 sada je jednak ili čak veći od njihove godišnje ekonomske proizvodnje, izuzev Nemačke. Finansijska kriza 2008. godine, dužnička kriza evrozone i pandemija dodatno su povećali zaduženost.

Japan prednjači sa dugom većim od dvostrukog BDP-a, dok i Nemačka, nekada simbol fiskalne discipline, sada povećava zaduživanje zbog ulaganja u odbranu i infrastrukturu. Dug će verovatno nastaviti da raste zbog demografskih promena i novih troškova.

Istovremeno, države sada plaćaju više kamate jer stare, jeftine dugove zamenjuju novim, skupljim. U mnogim razvijenim zemljama troškovi kamata već su u porastu, a u okviru OECD-a su čak premašili izdvajanja za odbranu.

Rastu i dodatni rizici koje investitori uzimaju u obzir, posebno u SAD, gde postoje zabrinutosti oko fiskalne politike i dugoročne inflacije. Sličan trend primećen je i u drugim razvijenim ekonomijama.

U Evropi su se neke stvari ipak poboljšale, razlike u riziku između zemalja evrozone su se smanjile u odnosu na period dužničke krize. Italija, nekada simbol problema, sada ima niži rizik nego ranije, dok se Francuska suočava sa većom neizvesnošću zbog političkih problema.

Japan je ponovo u fokusu zbog slabije tražnje za državnim obveznicama i rasta troškova zaduživanja, što pokazuje koliko su tržišta osetljiva na fiskalnu politiku. Ukupno gledano, globalni dug i troškovi njegovog finansiranja nastavljaju da rastu, a ratovi i krize dodatno povećavaju pritisak na državne budžete.