Nizak nivo štednje jedan od razloga orijentacije na strane investicije

Privredni rast Srbije u 2022. godini biće usporen na 3,2 odsto usled globalnih kriza, iako su ranija predviđanja ukazivala na to da će stopa rasta biti 4,4 procenta, navodi se u izveštaju Svetske banke o stanju ekonomija u regionu Zapadnog Balkana.

Prema ovom dokumentu, posledice rata u Ukrajini negativno se odražavaju na izvoz iz Srbije, kao i na strane direktne investicije, doznake i prihode od turizma. Navedeno je da će naša zemlja održati makroekonomsku stabilnost uprkos naglašenim negativnim rizicima koji bi se mogli ostvariti u 2022. godini.

Slično kao i u slučaju Srbije, projekcije rasta korigovane su i za sve druge zemlje Zapadnog Balkana, pa nove analize pokazuju da će stopa rasta u regionu u 2022. godini biti 3,1 odsto.

Prema analizi Fiskalnog saveta Srbije, posebna kritika na račun ekonomske politike odnosi se na podelu novca građanima.

„Ekonomske krize je nemoguće predvideti. Kako su se nepovoljni tokovi nakon pandemije nastavili ratom u Ukrajini i svim implikacijama koje pokreće kriza, Srbiji bi sad veoma dobro došla sredstva koja su neracionalno potrošena tokom pandemije Covida-19“, zaključak je Fiskalnog saveta.

U ne baš optimističnom tonu konstatovali su da se vreme između kriza nekad meri decenijama, a ponekad se događaju u veoma kratkom intervalu. Ovaj poslednji, redak scenario dešava se upravo sada. Rat u Ukrajini uz već prisutnu visoku inflaciju i energetsku krizu dovešće do nove ekonomske nestabilnosti evropskih zemalja koja se praktično nadovezala na zdravstvenu krizu.

Iako se javne finansije Srbije i dalje mogu načelno oceniti kao stabilne, prekomerna i suviše neselektivna potrošnja iz prethodne dve godine bila je pogrešna. Ne samo što je zbog toga javni dug povećan za oko dve milijarde evra više nego što je bilo neophodno (taj dug će u narednim godinama vraćati poreski obveznici), već su tako i nepotrebno umanjeni raspoloživi mehanizmi ekonomske politike u mogućoj novoj krizi.

Komentarišući nove procene srpske ekonomije, gde su prema poslednjim izveštajima Svetske banke svi parametri u padu, ekonomista Ljubomir Madžar kaže da su mnogi koraci u prethodnom periodu predmet analize i ocenjivanja. On navodi da je lakše nabrojati loše strane.

„Neke stvari su očigledne kao što je zahuktala inflacija. Investicije skoro u celosti finansiramo iz stranih izvora i one su previše zastupljene u našoj razvojnoj strategiji. Nizak nivo štednje je jedan od razloga orijentacije na tuđu akumulaciju. Stope rasta, kada se dobro izračunaju i valjano protumače, su niske i mi smo jedna od najsporije rastućih privreda u celoj Evropi„, ocenjuje Madžar u razgovoru za Biznis.rs.

On smatra da je najlošija crta to što smo sa jedne strane nerazvijeni, među zemljama sa najnižim dohotkom u Evropi, a sa druge strane imamo i najmanju stopu rasta.

„Razdaljina u odnosu na druge zemlje iz godine u godinu biva sve veća“, tvrdi Madžar.

Od dobrih strana domaće ekonomske politike navodi to što smo dugi niz godina održali stopu inflacije u jako dobrim i prihvatljivim granicama. Ona dugo vremena nije previše odstupala od projektovanih dva odsto.

„Sve do pre godinu i po dana inflacija je bila niska i to smatram jako dobrom karakteristikom naše privrede, povoljnom sa stanovišta razvojnih mogućnosti i održanja društvenog blagostanja i životnog standarda“, zaključuje Madžar.