Rekordno visoki prinosi na nemačke državne obveznice

Prinosi na nemačke državne obveznice, koje tržište koristi kao merilo za evrozonu, zadržali su se u sredu blizu najviših nivoa u poslednjih 17 godina. Investitori su nakratko usporili kupovinu obveznica nakon što su povećali očekivanja da će Evropska centralna banka nastaviti da podiže kamatne stope zbog upornih inflacionih pritisaka. Tržišta su u jednom trenutku predviđala da bi depozitna kamata ECB-a mogla da pređe 3,5 odsto.

Prinos na nemačke desetogodišnje obveznice porastao je za 0,01 procentni poen, na 3,54 odsto, nakon što je u utorak dostigao 3,5723 odsto, najviši nivo još od juna 2009. godine. Istovremeno je prinos na desetogodišnje američke državne obveznice bio oko pet odsto, blizu najvišeg nivoa od 2007. godine. Investitori očekuju odluku američkih Federalnih rezervi, uz gotovo opštu procenu da će kamate biti povećane za četvrtinu procentnog poena, na raspon od 3,75 do 4,0 odsto, prenosi Reuters.

Očekivanja daljeg pooštravanja monetarne politike u Evropi dodatno su podstaknuta rastom cena energenata. Tržišta sada predviđaju da bi depozitna kamata ECB-a do decembra mogla da dostigne 2,86 odsto, u odnosu na sadašnjih 2,50 odsto, dok se za novembar 2027. očekuje nivo od 3,38 odsto. ECB je prošle nedelje drugi put ove godine povećala kamatne stope, uz upozorenje da bi inflatorni pritisci izazvani skupljom energijom mogli da potraju. Deo analitičara, međutim, smatra da su očekivanja o budućim povećanjima možda preterana, jer bi visoke cene energenata mogle da uspore privredni rast i time ublaže inflaciju.

Prinos na nemačke dvogodišnje obveznice, koje su osetljivije na promene kamatne politike, porastao je na 3,24 odsto. Podaci ECB-a o kretanju zarada ukazuju na umereniji rast ugovorenih plata u prvoj polovini 2027. godine, nakon uglavnom stabilnog rasta tokom ostatka ove godine. Ekonomisti ocenjuju da bi to moglo da bude samo vraćanje rasta zarada u uobičajene okvire, a ne početak novog inflatornog ciklusa, posebno ako se istovremeno ubrza rast produktivnosti.

Na tržištu francuskih obveznica prinos na desetogodišnje hartije povećan je na 4,51 odsto, dok je razlika u odnosu na nemačke obveznice, koje se smatraju sigurnijim ulaganjem, iznosila 0,965 procentnih poena. Francuske državne obveznice i dalje su pod pritiskom zbog zabrinutosti za javne finansije, uoči predstavljanja novog budžeta i zaoštravanja političkih podela pred izbore 2027. godine. Prinos na italijanske desetogodišnje obveznice porastao je na 4,24 odsto, uz razliku od 0,87 procentnih poena u odnosu na nemačke.